Крајем 2024. године, у Немачкој је живело скоро 83,6 милиона људи.
Према подацима Савезног завода за статистику, број становника је прошле године незнатно порастао за 121.000 људи, односно 0,1 одсто. У претходној години повећање је износило додатних 338.000 људи, односно 0,4 одсто.
Према прелиминарним подацима, вишак умрлих над рођеним износио је око 330 хиљада људи – отприлике исто као и претходне године. Међутим, такозвани миграциони салдо – то јест, разлика између броја људи који улазе и излазе – смањио се са 660 хиљада на 420 хиљада. Дакле, раст становништва, као и претходне године, објашњава се чињеницом да је у земљу дошло више људи него што их је напустило.
Раст само на Западу
Број становника у западним савезним државама повећан је за 0,2 процента, док је у источним државама (без Берлина) смањен за 0,3 процента. Највећи пораст у апсолутном броју забележен је у Баварској, са повећањем од 73.000 људи. Што се тиче укупног броја становника, највећи пораст је такође забележен у Баварској и градовима-државама Берлину и Хамбургу, са по 0,6 процената.
Највећи пад броја становника забележен је у Тирингији – минус 15 хиљада (-0,7 одсто), Саксонији – минус 12 хиљада (-0,3 одсто) и Саксонији-Анхалту – минус 9 хиљада (-0,4 одсто).
Више старијих људи
Демографска динамика варирала је по старосним групама: број људи старости од 60 до 79 година повећао се за 2,2 процента, док се број оних старости од 40 до 59 година смањио за 1,4 процента. Главни разлог за то је што је генерација рођена 1964. године, периоду високе стопе наталитета, прешла у старосну групу од 60 до 79 година, објаснио је Савезни завод.
Број људи старијих од 80 година такође је порастао (за 0,2 процента). У време пописивања, 30,5 процената немачког становништва било је старо 60 и више година.
Већи удео страних држављана
Број странаца у Немачкој повећан је прошле године за 2,3 одсто на 12,4 милиона људи, док је број немачких држављана смањен за 0,2 одсто на 71,2 милиона. Удео странаца, сходно томе, повећан је са 14,5 на 14,8 одсто. Највећи удео странаца био је у старосној групи од 20 до 59 година – 19,7 одсто. Најмањи удео странаца био је код особа старијих од 60 година – 6,3 одсто.
Као и претходних година, највећу групу странаца чинили су држављани Турске (1,403 милиона), затим држављани Украјине (1,085 милиона), Сирије (889.000), Румуније (771.000) и Пољске (723.000).
