Крајем ове године грађанима Србије требало би да буде омогућена услуга електронског боловања, чиме би, према речима менаџерке за регулаторну реформу НАЛЕД-а Исидоре Шмигић, пацијенти били лишени обавезе да када су на боловању носе дознаке послодавцу, већ би дознаке биле слате електронским путем.
„Е-боловање је систем који ће заправо објединити информационе системе којима приступају лекари, послодавци и Републички фонд за здравствено осигурање. Циљ његовог увођења јесте да се пацијентима олакша и да они не морају болесни да носе дознаке послодавцима, већ да се кроз тај информациони систем обједини приступ, тако да послодавац добије адекватне информације када је његов запослени на боловању, с друге стране да лекар може све да унесе и ажурира у систему“, рекла је она за Тањуг.
Додала је да је веома важно и то што ће Републички фонд за здравствено осигурање моћи да приступи потребним информацијама како би комисије могле да разматрају евентуално продужавање боловања дуже од 30 дана у случајевима када је то потребно.
Према њеним речима, увођење е-боловања ће допринети томе да се, пре свега, пацијенти поштеде када су болесни, да се систем ефикасније надгледа и контролише и да се брже и ефикасније исплаћају накнаде зарада за време привремене спречености за рад.
Ова услуга једна је од оних на којој НАЛЕД ради заједно са Министарством здравља, а после е-боловања очекује се и примена е-картона, што би, према речима саговорнице Тањуга, могло почети да се примењује од 2026. године.
„Е-картон ће у ствари омогућити да документација прати пацијенте у потпуности и да се смањи, рецимо, понављање анализа, лабораторијских и било којих других, већ да лекари могу да имају потпуни увид у историју болести пацијената. За примену е-картона је потребно да се уреде и нека додатна подзаконска акта и да се направе технички предуслови, али све је то у току и надамо се да ће од почетка 2026. године и е-картон бити у потпуности функционалан“, истакла је Шмигић.
Подсећајући шта је раније урађено на дигитализацији здравственог система, као посебно важно је истакла увођење е-рецепта који у потпуности функционише од 2019. године и заправо је укинуо потребу да се носе било какви папирни рецепти.
„Само увођење е-рецепта је довело до уштеде веће од 30 милиона ЕВРА, тако да такви системи заиста олакшавају праћење, олакшавају обавезе пацијентима, а с друге стране доносе велике уштеде“, рекла је она.
Додала је да од краја 2021. године функционише и апликација е-здравље путем које пацијенти могу да приступе својим подацима из државног здравства и могу и да закажу преглед код изабраног лекара.
Додала је да је веома важно и то што ће Републички фонд за здравствено осигурање моћи да приступи потребним информацијама како би комисије могле да разматрају евентуално продужавање боловања дуже од 30 дана у случајевима када је то потребно.
„Е-картон ће у ствари омогућити да документација прати пацијенте у потпуности и да се смањи, рецимо, понављање анализа, лабораторијских и било којих других, већ да лекари могу да имају потпуни увид у историју болести пацијената. За примену е-картона је потребно да се уреде и нека додатна подзаконска акта и да се направе технички предуслови, али све је то у току и надамо се да ће од почетка 2026. године и е-картон бити у потпуности функционалан“, истакла је Шмигић.
Подсећајући шта је раније урађено на дигитализацији здравственог система, као посебно важно је истакла увођење е-рецепта који у потпуности функционише од 2019. године и заправо је укинуо потребу да се носе било какви папирни рецепти.
„Само увођење е-рецепта је довело до уштеде веће од 30 милиона ЕВРА, тако да такви системи заиста олакшавају праћење, олакшавају обавезе пацијентима, а с друге стране доносе велике уштеде“, рекла је она.
Додала је да од краја 2021. године функционише и апликација е-здравље путем које пацијенти могу да приступе својим подацима из државног здравства и могу и да закажу преглед код изабраног лекара.
