Регистровано је 580.000 власника, што је око седам комада оружја на 100 становника. Тачан број комада ватреног оружја није могуће утврдити.
О процедурама за добијање дозволе за оружје говориле су за РТС психијатрица Оливера Младеновић, психолошкиња Тања Игњатовић и Јелена Лакичевић из МУП-а.
Оливера Младеновић је изјавила да када је реч о домовима здравља где се врше процене људи који траже дозволу за оружје, време које психијатри имају је веома кратко и своди се на максимум 10 до 15 минута, често и краће.
„Психијатри користе стандардне методе, које и иначе користе: узимање анамнестичких података, опсервација понашања, интервју, процена менталног стања. У зависности од искустава и знања некада покушавају да испровоцирају реакције, али већина психијатара се слаже да то није довољно поуздано, иако је правилник који предвиђа шта су ограничења здравствене способности веома добро направљен, али је колегама и мени немогуће да у тако кратком року направимо добру процену“, напомиње Младеновић.
Наводи да су психолози искључени из тима за процену.
„Некада смо их имали, а психолошка процена је неопходна. Неопходни су због процене карактерних црта, јер имају инструменте којима могу много боље да процене понашање људи него психијатри. Психолога има, али су законском регулативом искључени тренутно из процене и неопходно их је вратити“, наглашава Младеновић.
Јелена Лакичевић истиче да МУП врши провере, каже да су оне детаљне и да се прибавља здравствено уверење.
„Сваки подносилац захтева за набављање оружја мора да буде здравствено способан, не може да буде кажњен за одређена кривична дела, као и за одређене прекршаје из Закона о јавном реду и миру и Закона о оружју и муницији. Проверава се испуњеност просторно-техничких услова на адреси пребивалишта. Та провера се врши непосредним опажањем, полицијски службеник излази на терен и проверава да ли има сеф, касу или орман који се закључава и не може бити доступан трећим лицима. Врши се и безбедносна процена кандидата за оружје или већ власника. Неко ко понашањем може да угрози некога, ред и мир не би могао да добије оружје“, наводи Лакичевић.
Додаје да на сваку пријаву било каквог догађаја који има било какве елементе злоупотреба оружја, МУП одузима оружје и покреће се поступак.
Психолошкиња Тања Игњатовић напомиње да је поседовање оружја увек високи ризик за убиство.
„У овој години је сваке недеље најмање једна жена убијена. Мислимо да би критеријуми морали да буду још строжи. Морали би да обухвате искључење не само оних који су кривично или прекршајно кажњени, него и оних против којих се води истрага, оних који имају хитне мере, продужене хитне мере. Предложили смо и краћи рок за проверу не на пет, него на две године. Предложили смо измене и у информисању – обавезно информисати изабраног лекара и пунолетне чланове породице да је некоме дато оружје у легални посед“, напомиње Игњатовић.
Kаже да жене када имају проблем са насиљем, када њихови партнери имају оружје, а посебно ловци, пријављују да се дечаци од 12, 13 или 14 година воде у лов и у стрељане.
„Чак и уз пратњу одрасле особе дечаци не би требало да учествују у тако ризичним ситуацијама, посебно имајући у виду и њихову развојну и психолошку незрелост“, закључује Игњатовић.
