Влада Србије усвојила је Оперативни програм превенције и контроле дијабетеса у Србији од 2025. до 2029. године, са планом активности за шећерну болест, са низом програма који ће олакашати и побољшати лечење, али и сам живот пацијената, међу којима су и они најмлађи.
Доц. др Јелица Бјекић Мацут, председница Републичке стручне комисије за превенцију и лечење дијабетеса, истакла је за РТС да је дијабетес болест данашњице и да нажалост и Србија према проценама ИДФ-а има више од 790.000 оболелих.
Републичка стручна комисија и Министарство здравља направили су овај Оперативни програм, веома важан ако знамо да дијабетес јесте глобални проблем, да поприма епидемијске размере, а да је и статистика за Србију упозоравајућа.
Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ има 435.000 регистрованих пацијената, а постоји велики број пацијената који нису препознати и који нису регистровани, а самим тим и не започињу лечење на време.
– Јако је битна превенција где ми заиста можемо на време да помогнемо пацијентима да не развију шећерну болест или, ако је већ развију, да им не направе кардиоваскуларне, микроваскуларне, макроваскуларне компликације, да не дође до оштећења бубрега, очију. Ми све то можемо да урадимо да се помогне превенцијом болести. Због тога је ова стручна републичка комисија у сарадњи са Министарством здравља, а на захтев Министарства здравља, заиста села и од прошле године, од 1. септембра, написала програм према најбитнијим, најзначајнијим и најсавременијим смерницама за лечење шећерне болести – истиче др Бјекић Мацут.
Додаје да је комисија предвидела како треба и шта треба радити, шта побољшати, јер поједине мере постоје, али шта да се уради на унапређењу и пре свега на препознавању потенцијалних болесника – гојазнима, онима са позитивном породичном анамнезом и слично. Таквим пацијентима морају да се ураде основне анализе и утврди да ли „корачају ка шећерној болести“.
Наредни кораци
– Видели смо да морамо много да урадимо на унапређењу домова здравља, саветовалишта која постоје, али последњих година не раде баш онако како треба. Ставили смо најсавременију терапију да свима буде доступна. Ту су такође врло битне едукације. Циљ је да сваки пацијент у Србији има шансу да се подједнако лечи било на југу или западу Србије, као и у Београду. Значи, сви морају имати једнако право и једнаку шансу да буду савремено и најбоље лечени – додаје др Јелица Бјекић Мацут.
Стари водич је написан још 2012. године и било је нужно да се уради нови који ће свим лекарима у Србији омогућити да захваљујући новим смерницама, усклађеним са светским стандардима, лече своје пацијенте.
Инсулинске пумпе и сензори
– Оно што је такође битно, што занима наше најмлађе пацијенте и њихове родитеље, је присутност и доступност инсулинским пумпама, као најсавременој терапији и инсулинским сензорима. У последње време било је доста кампања које су веома битне. Сензори 24 сата мере ниво шећера и то је јако битно за млађу популацију. Родитељи су се годинама плашили, и нису могли да спавају због страха да ће деци пасти шећер. Овим програмом то је регулисано, а предвидели смо много – напомиње докторка.
Проширење капацитета Буковичке бање
Министарство здравља је добило и определило новац за проширење капацитета Буковичке бање где се лече млади који од детињства имају дијабетес.
– Потрудићемо се и да направимо центар за дијабетично стопало јер заиста наши пацијенти врло често имају промене на стопалу, које долазе услед исхемије, значи недовољне прокрвености стопала и на крају најчешће, нажалост, три људи завршавају са ампутацијама, а ампутација им касније некада односи и главу – напомиње др Бјекић Мацут.
Деца са дијабетесом и када напуне 18 година, и даље ће имати право на сензоре о трошку фонда, као и угрожене групе, попут трудница које су на инсулину ће моћи током целе трудноће да прате свој ниво шећера. Такође, пацијенти са новооткривеним дијабетесом типа 1 који одмах морају да примају инсулин, имаће право на сензоре.
– Заиста смо се својски трудили да као струка дамо максимум и да нашим пацијентима предложимо најбоље могуће начине лечења, помагала све што постоји. Између осталог, овим програмом је предвиђено усвајање резолуције о шећерној болести у Народној скупштини, поред водича и приручника за превентивно деловање. Схватили смо да морамо више и снажније да радимо у прешколским установама, у вртићима, у школама, да васпитачи и наставници знају како да реагују са децом која примају инсулин – наводи докторка.
Инсистираће се на едукацији лекара примарне здравствене заштите, њиховом бољем повезивањем са центрима секундарне и терцијарне заштите. Тражено је и повећање броја ендокринолога, с обзиром на чињеницу да је по последњим подацима било свега 23 педијатријска ендокринолога у читавој Србији.
БОНУС ВИДЕО:
