Početna » DOBRODOŠLI U CIRKUS EVROVIZIJA

DOBRODOŠLI U CIRKUS EVROVIZIJA

од Паланка данас
0 Коментар

Muzika je nešto što bi trebalo da spaja ljude, bez obzira na
nacionalnost, boju kože, veroispovest i slično. Ujediniti različitost,
naravno da je uvek teško, a nekada radja i nesagledive posledice u
smislu raspirivanja duboko prikrivene mržnje, zavisti i oholosti.
Neiskvarenost ljudskog sadržaja može se meriti procentualno na prste
jedne ruke, a altruističi pristup je bliži zaboravu nego ikad.



Jahači
apokalipse umnožili su se, svako na svoj način dajući, lagani, ali siguran
omaž ljudskoj pohlepi i dubokom razaranju. Ipak, najteže je razoriti
misao, onu latentno skrivenu koja čami ispod nekakvog cveta, bez
ukusa, mirisa, ali koja i na pepelu niče. Nekako, makar u tragovima,
opstaje vekovima, bez obzira kako trošimo vreme. Neki od nas odavno
su istrošili svoj životni peščani sat, možda i ne pogledavši se u ogledalo
da bi shvatili da uvek moderna vremena stvaraju druge, nove, klince čije
vreme tek treba naići. A dok se to ne zgodi, dešavaće se zgražavanja,
dubokoumna čudjenja, na žalost potkrepljenja i nerazumnom
pljuvačinom koja ne priliči ljudima u više no ozbiljnom dobu. A svako

vreme svoj teret nosi, radja svojevrsnu kulturu i raznoraznim novitetima
proskribrira istu u mutne vode zaborava.
Zamišljena, te pradaleke 1956. godine, kao evropski pandam
čuvenom Italijanskom festivalu lakih nota Sanremu, te, gle čuda,
domaćinsntvo je bilo dodeljeno Švajcarskoj, čiji je predstavnik, medju 7
reprezentativnih predstavnika zemalja učesnica, i pobedio. Ne
zaboravite da je to vreme klasičnog hladno ratovskog razdoblja, da se
Evropa još uvek oporavljala od nesreća zadobijenih II svetskim ratom, a
da je od svih mogućih razaranja, kako ekonomskog, tako i finansijskog,
švajcarska konfederacija bila poštedjena. Vremenom se broj
takmičarskih zemalja i njihovih predstavnika povećavao, a sama
manifestacija dobijala je na značaju. Sve više je bilo zainteresovanih da
se baš na takvom takmičenju iskažu, unoseći novitete, prvo u samu
muziku, a onda i u scenski nastup. Naravno da se sve više i novca vrtelo
u laganoj zabavi za sve one kojima je muzika na srcu i duši. Ni novčanik
ne treba zanemariti. Istina, nikada se to nije isticalo u prvi plan, kao što
je pravdoljubivost, demokratija i sloboda. Neizostavna je bila i ljubav,
ali nikada nije bila frontmen navedenog festivala, čak ni portparol istog.
O demokratskim težnjama i osvajanju slobode utlačenih, da se
raspravljati na veliko, no uvek sa istim rezultatima. Zavisi sa kog
brdašceta se odvajao pogled na proslikani pejsaž masovnih sloboda.
Muzika je trebalo biti taj stožer koji bi okupio sve one koji misle
drugačije i spremni su podržati, ako su u mogućnosti, tekovine
demokratskih ostvarenja posle svih stradanja koja su se desila, pre svega
u Evropi.
Medjutim, ipak je politika ta koja vrti sve oko sebe u krug,
potpomognuta finansijski od onih čiji je interes jači od svih bajkovitih
ideala, zakona i molitvenih pogleda uprtih put neba, jer kako drugačije
opisati nedoslednost u vezi Ukrajinskog rata za slobodu, Ruskog
osvajanja slobode za svoje sunarodnike i Izraelskog spajivanja zemlje na
kojima, u getu, žive pripadnici Palestinskog naroda. Upitno je da li bi na
pretprošlogodišnjem nastupu ukrajinski predstavnik tako lagano poneo
titulu najboljeg na evroviziji, ali ruskih predstavnika nema više na

evropskim manifestacijama, a izraelski predstavnici komotno nastupaju.
Ako je muzika ispred politike onda bi to trebalo biti univerzalno pravilo
koje će važiti za sve. Ili možda neće…
Drugo, ne manje bitno, prva diskvalifikacija jednog učesnika u
istoriji gore pomenutog takmičenja, možda je indirektno uticala i na sam
rezultat takmičenja, na legitimitet istog, svakako. Kako objasniti, ne
ulazeći u pravni okrug manifestacije, diskvalifikaciju, čitaj, udaljenje
bez prava zamene, holandskog predstavnika na generalnoj probi
takmičenja. Ako postoje indicije koje vode u smeru krivičnog progona
istog za bezobrazno vladanje, lomljenje fotoaparata novinarke i psovki
upućenih novinarima koji su ga okružili ispred scene, neka se time bave
nadležni organi za navedeno nedelo, ali bih svakako pustio predstavnika
Holandije da nastupi na takmičenju. Neka on nastupi, a kazna mu je
mogla biti od strane samih glasača na Evrovizijskom nastupu. Ali,
organizatori su svesno tajili šta se sve zbilo pod okriljem manifestacije,
kako u samoj dvorani, tako i ispred nje (demonstracije protiv izraelske
vlade i njihovih postupaka u Gazi, koje su doduše, švedske bezbednosne
snage višeputa uspešno rasterivale). Svejedno, ostaje opor ukus u
ustima.
Što se samih nastupa i numera prikazanih na festivalu muzičkih
iskazivanja tiče, bilo je tu svakojakih prenebregnuća, šarenih laža i
ozbiljnih želja da se bude drugačiji u nastupu, pokušaja da se kroz
lančanu reakciju istrgne iz konteksta politikanstva, ovosavremenih
trendova polnih dokazivanja i rodnih ravnopravnosti, sve u cilju
konačnog uspeha, neka košta koliko košta, neko će i to platiti. Ko ako ne
opet ista ona Švajcarska kroz svog predstavnika, koji se veoma hrabro,
ali svakako ne i suvislo, deklamovao, parafriziram, kao nebinaran tip,
slobodno čitajte ni u muškom ni u ženskom rodu, on je nešto izmedju,
on je To. Konkretno, imenovani Nemo je pevao o tome kako je uspeo
razbiti šifru, te kao amoniti (vrsta izumrlih morskih mekušaca) prešao
put iz pakla do raja. U kratkim refrenskim stavovima ispričao je priču o
strahovima, padovima i usponima. On je svoj COD otkrio. Njemu neka
je sa srećom, ne želim biti delić njegovog sveta i okruženja, kao što je to
njegov izbor, imam pravo i ja na svoj.

U tom cirkuskom varijateu i mi smo učestvovali, neka i trebali
smo, dug je put u Evropu, raznorazni presedani su na putu ka slavi i
bogatstvu. Najrazličitiji rijalitiji odavno caruju našim Ful HD ekranima,
na jutjubu svašta se vrti, a tu je i nezaobilazni Tiktok. I uvek ista priča,
svako hoće svoj komadić slave, da se bude neko i nešto, izmišljanjima
nikada kraja. Bajke su odavno pretvorene u horor priče, muzika u skup
tonova, a rečitost izvodjača svodi se na repovanje par slogova i tako u
krug. Važna je samo održivost zabave i priliv novca na račun korisnika,
čitaj, umetnika.
I tako… u tri dana cirkuske predstave, videli smo, a možda i nismo,
sve ono što savremeni, veštačkointeligentni svet najavljuje, slobodu
izražavanja, biranja da se bude nešto čemu se nikada nije pripadalo, ali
je u trendu, ostvarivanje limitiranih želja do beskonačnosti ljudske
involviranosti u mračne odaje sna. Ako je tako, a teško da će biti
drugojačije, laku noć… Teško je ostati budan.

MIODRAG MARKOVIĆ



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept