Последњим изменама Закона о буџетском систему предвиђено је да учешће пензија у БДП-у буде до 11 одсто.
Поставља се питање могу ли пензије и даље да расту, с обзиром на последње измене Закона о буџетском систему које циљају да учешће пензија у БДП-у достигне до 11%.
Учешће пензија у бруто домаћем производу износило је 9,5% у 2023. години. Остаје неизвесно да ли ће пратити раст плата и када би могло доћи до новог повећања.
Председник Србије, Александар Вучић, недавно је нагласио да пензије нису довољно брзо пратиле раст плата, које су у последњих десет година значајно порасле. Стога подржава примену „швајцарске формуле“ како би се брже ускладиле са растом плата.
У Фискалном савету кажу да је оно што је, иначе, за Србију сада битно и битније од самог договора са ММФ-ом, јесте фискално правило које је заправо утврдило да би пензије требало да гравитирају ка 10-10,5 процената БДП.
Специјални саветник у Фискалном савету Слободан Минић рекао је за Јуроњуз Србија да је тако и направљена формула за усклађивање пензија.
До прошле године швајцарска формула је била да се пензије сваке године усклађују за половину од стопе раста плата у привреди и половину од стопе инфлације, односно раста потрошачких цена, објашњава Минић.
Међутим, додаје он, након последњих законских измена, постоји формула за усклађивање која зависи од удела пензија у бруто домаћем производу.
Држава значајно повећала пензије
Председник Савеза пензионера Србије Андреја Савић каже да је питање индексације пензија регулисано Законом о буџетском систему.
То значи да се маса креће у оквирима измеду 9-11 процената, додаје он.
Андреја Савић наводи да се усклађивање пензија врши према тзв. „швајцарској формули плус“.
То значи следеће: уколико је учешце пензија у БДП ниже од 10 одсто, пензије се повећавају за проценат раста месечне зараде, ако је учешце пензија у БДП измеду 10-10,5, пензије се увећавају за просек раста потрошачких цена и раста просечних зарада; ако је учешће изнад 10,5 одсто, пензије се повећавају само за проценат раста потрошачких цена, каже он.
На питање одакле би се обезбедила средства, ако би било повећање пензија у овој години, Слободан Минић каже да то сад зависи како ће ићи фискална кретања и да ли би дефицит могао да буде мањи од онога што је планирано.
Ако је (учешће пензија у БДП-у) до 10 процената, онда пензије расту онолико колико и плате. Уколико је између 10 и 10,5 одсто, онда ова стара швајцарска (формула) важи – половина раста плата, а половина стопе раста потрошачких цена. Ако пребацимо 10,5 одсто, у 2024. години смо управо на тој граници, онда би требало да расту само за стопу инфлације. Крајњи резултат је да, чак и ако пензије мало скоче, да ли због већег раста плата или нечега што се десило па су мало искочиле, ово правило би требало да их враћа да увек буду ту 10-10,5 процената, поручује Минић.
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић рекао је за Јуроњуз Србија да би пензионери требало да се радују када је учешће пензија у БДП-у испод 10 процената, јер се тада усклађују према расту плата.
