„Вршњачко насиље је у дрстичном порасту, никада до сада није било тако“, рекла је оснивач и председник центра Марија Милановић новинарима на Тргу Републике на скупу чији је циљ промовисање толеранције, емпатије, поштовања различитости, развијања сарадње и оснаживање за ненасилно решавање
Деца вапе да им се помогне, нагласила је Милановић и додала да статистички подаци за прошлу годину кажу да је само по једном одељењу од 30 ученика, чак 30 одсто деце изложено некој врсти вршњачког насиља.
„И један одсто је много и превише. Минимално је рећи да има 30 одсто насиља у једном одељењу. Многи се неће сложити да то што је неко некога гурнуо, вређа га константно, због чега дете одбија школу није вршњачко насиље, али да, то је вршњачко насиље и велики проблем који оставља трајне последице на децу“, рекла је Милановић.
Милановић упозорава да деца не знају сама да реше проблем и да се изборе са насиљем.
„Постоје стручњаци, људи који су прошли бројне едукације, који желе да помогну државним институцијама, школама, кроз различите едукативне радионице, да оснаже децу, да им помогну, да им покажу заправо које су последице вршњачког насиља’, рекла је она и додала да данас свако дете зна шта је вршњачко насиље, али не зна које су последице, колико боли догађај не осети.
Према њеним речима, циљ овог окупљања је заправо тај, да дете не осети вршњачко насиље и да заправо дете да подршку, да подржимо различитости, да саслушамо другог, да будемо ту једни за друге, да покажемо деци шта је право другарство.
„То морамо да их научимо, негде смо то све ставили по страни и све решавамо насиљем и када се насиље догоди, ми сви кажемо да били смо укључени“, рекла је она и налгасила да проблем не може бити решен тако што смо на једном часу причали о вршњачком насиљу, послали дете код психолога, педагога, обавили кратак разговор.
Апеловала је да се у што већем броју ради са децом кроз различите видове радионице.
Додала је да су на тему вршњачког насиља снимили филм ‘Дар’, који је едукативног карактера, признат од свих министарстава.
Није само жртва дете које трпи насиље, већ и дете које врши насиље, ни оно није свесно шта заправо све ради, навела је она.
Неуропсихијатар Мирјана Томовић, члан Центра Дар, каже да њихова броба против вршњачког насиља у срединама у којима су били, даје релативно добар успех.
Навела је да свако насиље, није активно насиље.
Пасивно насиље је занемаривање, злостављање психичко, едукација детета у погрешном смеру, дозвољавање коришћења друштвених мрежа у неограниченим количинама због којега деца данас практично почињу да не разумеју шта је насиље, а шта није.
Такође, каже да је истовремено велика присутност утицаја маргиналних група које деци нуде наркотике.
„Пре 20 година вршњачко насиље је било заступљено између 10 и 15 одсто међу предшколском и предшколском децом, а сада има више од 30. То је драстично повећање и практично имамо утисак некад да смо изгубили контролу над тим“, рекла је она.
