ДЕЦА несталих имаће предност приликом запошљавања, породице ће добијати месечне или годишње надокнаде, имаће социјалну и здравствену заштиту, помагаће им се при решавању стамбеног питања, а моћи ће да рачунају и на институционалну помоћ у тренутку идентификације несталих чланова и право на достојанствену сахрану посмртних остатака.
Ово предвиђа Нацрт закона о правима несталих и чланова њихових породица који је сачинило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Како најављују из надлежног ресора, закон би требало да буде усвојен и ступи на снагу ове године.
Закон ће уређивати права несталих и њихових породица за два периода – од 1991. до 1995. године када су били ратови на простору бивше Југославије, и од 1998. до 2000. када је био рат на КиМ.
Нестали су “разврстани” у три категорије – пронађени живи, пронађени мртви па сахрањени, и они који нису пронађени. Закон све те категорије препознаје, па ће одређену помоћ имати они који су пронађени живи, а за оне који су, нажалост, пронађени мртви или уопште нису пронађени, помоћ ће добити породице.
Такође, биће успостављена јединствена евиденција несталих коју ће водити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Комисијом Владе Србије за нестале. Посебно ће бити унапређена сарадња са међународним организацијама и институцијама у региону, како би се убрзао процес расветљавања судбине несталих.
Породице несталих на овај пропис чекају 26 година, а Србија је једина држава у региону која није законски регулисала ову материју. Аутори истичу да је његова важност управо у томе што се нестали и њихове породице први пут третирају кроз закон и уводе у систем.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштило је да је најважнија порука закона да породице несталих схвате да држава брине о њима.
Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски рекла је да ће закон јасно дефинисати статус несталих и чланова њихових породица, начин остваривања њихових права, као и обавезе државних органа у поступку тражења, идентификације и евидентирања несталих.
- Закон ће породицама омогућити право на правично задовољење, здравствену заштиту, правну сигурност… – истакла је она. – Биће омогућена и исплата правичне материјалне накнаде на годишњем нивоу у трајању од три године. Права породица несталих на КиМ биће у потпуности изједначена са правима породица несталих у ратним сукобима на простору Хрватске и БиХ.
Министарка је навела да је током припреме закона обаљен разговор са удружењима породица несталих, представницима надлежних институција, стручњацима и људима који ову трагедију носе свакога дана. Како истиче, постоји јасна политичка воља и пуна подршка државног руководства да овај закон буде донет.
- Посебан значај закон има за породице несталих и киднапованих Срба на КиМ, где се са отмицама наставило и након рата – поручила је министарка. – Више стотина њих чека своју правду. То нису бројеви. То су мајке које и данас постављају једно исто питање – где су наша деца? Ово је покушај државе да после деценија тишине каже породицама несталих – нисте заборављени.
Председница Удружења породица несталих и погинулих “Суза” Драгана Вујанчевић Ђукић сматра да би се законом признало што је њима најважније – да су и Срби жртве.
- Законом би било обухваћено много проблема, а прво и основно, породице би добиле одређену сатисфакцију, која, наравно, никад није довољна кад су у питању убијени чланови породица. Међутим, у питању је новчана сатисфакција како би разумели да нису заборављени, да ипак неко мисли на њих, да држава стоји за њих – навела је она за “Косово онлајн”.
Она каже да би удружења породица несталих и погинулих требало да добију статус од посебног интереса за државу како не би морала да брину о егзистенцији:
- Још 2000. породице су поднеле ту иницијативу и кроз све ове године је закон допуњаван различитим тачкама. У последње време је одржан велики број састанака радних група, где је он ревидиран, сваки члан је договорен и ми се надамо да више нема никаквих препрека да он буде и донешен.
Председник Комисије Владе Србије за нестале, Вељко Одаловић, казао је раније да је од 6.006 особа које су биле евидентиране као нестале током рата на КиМ, и даље непозната судбина 1.590, од којих је 568 српске националности, међу којима су и 43 војника и полицајца.
На простору Хрватске и БиХ још је непозната судбина 2.322 особе српске националности који су нестали током ратова 1990-их на простору ове две државе.
- Приштина и Загреб координисано блокирају потрагу за несталима и избегавају своје обавезе, иако са Загребом постоје међудржавни споразуми, а са Приштином је постигнут општи оквир и радна правила – поручио је Одаловић и истакао да се ни Међународне организације не труде да реше то питање.
Новости
- Предшколци ПУ „Чика Јова Змај“ на едукативном излету у Јагодини и Свилајнцу
- Најављен нови пакет државне помоћи: Три кључне мере мењају живот грађана, следе већа примања и нижи трошкови
- ПАЛАНАЧКИ ЦРКВЕНИ ХОР НА ФЕСТИВАЛУ ХОРОВА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ У АРАНЂЕЛОВЦУ
- Одржан састанак Општинског одбора Српске напредне странке у Смедеревској Паланци
- Six Pack први пут у башти Punk Rock Cafe-а – концерт за памћење 4. јула
