Kада је, сада већ давне 2005. године, обновљен фудбалски клуб на Градском стадиону у Смедеревској Паланци, под именом Јасеница 1911, офомљена је изузетно талентована генерација, тада кадета и омладинаца, које су предводили тренери Вељко Спасојевић и Никола Вујић и који су наговештавали блиставу будућност, побеђивали су све ривале у округу, па и шире.
Стожери те генерације била су два фудбалера у везном реду. Екстремно талентовани и сјајни, васпитани момци.
Један је био луцидан, креативан, дриблер, права „десетка“ Владимир Ђурђевић, а други чврст, са изванредним читањем игре, јак у дуелу и на лопти, прототип коректора везног реда или „шестице“. То је био Душан Гајић.
Фудбалски нису достигли преодређене талентом висине, али су се остварили у својим професијама и наставили да играју за своју душу у нижим лигама.
И док Влада Ђурђевић маестрално предводи Радник са Kолоније, то исто је до овог лета чинио Душан Гајић у Победи из Голобока.
Први наставља даље, док је Дуле Гајић одлучио да у 33. години заврши каријеру. Одиграо је последњи меч у Голобоку и испоставило се на идеалан начин окончао своју мисију, јер је Победа остала у лиги.
Душан Гајић има изузетне заслуге за то, одиграо је 21 утакмицу у сезони. Иначе, поред Јасенице 2011 и Победе, Дуле је део каријере провео у Раднику са Kолоније, где је оставио дубок траг.
Дечко за пример, тих, ненаметљив приватно, али на терену прави гладијатор. Прави локалпартриотски играч.
Опростио се Дуле од саиграча и својих Голопчана, а тренер Победе Немања Влајић му је уручио негову „осмицу“ урамљену!
