Гужве на улицама, пијаце, градски превоз, продавнице, апотеке… То су места на којима најчешће „оперишу“, открива Александар Митровић, шеф Одсека за сузбијање џепних крађа Полицијске управе за Град Београд.
Дугопрстима погодује му ношење капута и дебље гардеробе, па имају добре „услове за посао“ од новембра до пролећа. Током прошле, 2023. године, у Београду је пријављено 1.639 џепних крађа, односно 4,5 сваког дана.
Претходне године пријављено је 2.200 оваквих похара, што је чак 44 одсто мање него годину дана пре тога, када их је било нешто више од 4.000. Џепарење је „зимски спорт“, погодује му ношење капута и дебље гардеробе. Нарочито, кад су гужве на улицама, у градском превозу, у продавницама, апотекама…
Никада „не спавају“
Александар Митровић, шеф Одсека за сузбијање џепних крађа Полицијске управе за Град Београд,каже:
– Џепароши раде у свако доба дана и годишње доба, али нарочито су „вредни“ пред новогодишње или божићне празнике, кад виде да људи много купују, односно знају да тада, углавном, има више новца. По казивању нашег саговорника, џепарење је специфично кривично дело и карактеристично је за урбане, односно градске средине, као што је Београд.
– Највише џепних крађа забележено је у централним градским општинама, као што су Стари град, Савски венац, Врачар, Палилула, Вождовац, Звездара, Нови Београд, док их је у приградским општинама мање – каже Митровић. – Грађани су на мети џепароша најчешће баш у најпрометнијим улицама, као што су главна пешачка зона у Улици кнеза Михаила и у парку Калемегдан. Нарочито су им интересантни страни туристи, којих управо има на овим местима, те се надају да ће од њих узети више пара.
Својевремено је, наводи даље Митровић, бележено много крађа у градском превозу. Како сад готово свако возило поседује видео-надзор, полиција може да их идентификује и ухапси. Тако се и џепароши прилагођавају, па сад више краду на стајалиштима, него у самом градском превозу:
– Џепне крађе највише се догађају у тренутку када грађани улазе у превоз. У секунди извуку из ташне, џепа, а у последње време, највише из ранчева, новчаник или мобилни телефон, а да и не приметите. Уђете, возите се и тек у ко зна ком тренутку приметите да сте оџепарени, али касно. Џепарош је са украденим стварима одавно отишао са стајалишта.
Пешаци су, према речима Митровића, мета, нарочито док чекају зелено светло. Џепароши знају да су у том тренутку људи концентрисани на семафор пажња им је слабија и ето правог тренутка за крађу, нарочито оних са слушалицама на ушима.
Не носите са собом
Он апелује на грађане да не носе ПИН кодове поред платних картица, јер то у последње време највише краду. Сада већина грађана има више пара на картици, него код себе, у кешу:
– На тај начин, готово отворено, џепарошима остављамо податке. Украду картицу, отрче до најближег аутомата и за секунд, подигну сав новац са ње. Тад је штета много већа, као уосталом и кад украду новчаник с намером да из њега узму кеш, али тада узму и документа, што грађанима ствара додатни проблем.
Према искуству Митровића, џепароши нису насилни.
– Полиција не може да их склони са улице, то могу само правосудни органи – каже Митровић. – Но, судски процеси против њих дуго трају – и по пет година, што их охрабрује да наставе да се баве тиме. За џепну крађу Кривични закон предвиђа новчану казну или до три године затвора. Уколико је на улици украдена већа количина новца, то се квалификује као тешка крађа и казна је строжа.
Многи од џепароша, који буду ухваћени „на делу“ и после низа кривичних пријава које су поднете против њих, заврше у затвору. Тако је једна од жена са више од 50 пријава још на робији, издржава казну од чак 13 година затвора.
Највећи плен лопова
Највећи плен џепароши су узели у Новом Београду – 44.000 евра од грађанина на улици. Пре овог случаја, оџепарен је на стајалишту за превоз у Немањиној човек који је остао без 30.000 евра, а такође и у Булевару, где је грађанин ушао у превоз и возећи се само једну трамвајску станицу, остао лакши за 20.000 евра.
Према Митровићевом искуству, у Београду краду и стари и млади, жене (највише Бугарке) и мушкарци (Румуни и наши):
– Највише домаћих џепароша има међу становницима нехигијенских насеља, наркомана, чак и деце млађе од 14 година која не подлежу кривичној одговорности. Добро су уиграни, врло талентовани и ишколовани за тај „занат“. Углавном иду у пару или више њих да би, док један џепари, други пазили на околину и правили такозвани зид, преузимали робу и одлазили непримећено.
