Елита, млади и дијаспора насељавају “пусту земљу” ДЕО СРБИЈЕ ГДЕ СУ МАСОВНО ПОКУПОВАНЕ ПАРЦЕЛЕ

СРБИЈА

Autor: Паланка данас

Link kopiran u privremenu memoriju!

НОВИ путеви и модернизована железничка инфраструктура приближили су градове и села у овом делу Србије потенцијалним купцима некретнина.

Заборавите стереотипе о „празним крајевима“. Док су године пажње биле усмерене ка западу, исток Србије се тихо профилисао у нову дестинацију за младе породице, ИТ стручњаке и људе који се враћају из дијаспоре. Истражили смо које конкретне погодности држава данас нуди и зашто многи сматрају да је управо сада прави тренутак за пресељење у овај део земље.

У тренутку када цене некретнина у Београду и Новом Саду достижу рекордне нивое, у подножју Ртња и у селима око Кладова, Бора, Мајданпека и Књажевца свакодневица изгледа потпуно другачије. Ипак, овде није реч само о чистом ваздуху, миру и домаћем воћу, у питању је озбиљна рачуница.

Кућа без куповине – реалност, не мит

Једна од мера која је изазвала највећу пажњу јавности јесу субвенције Министарства за бригу о селу. Држава обезбеђује до 1,2 милиона динара за куповину сеоске куће са окућницом. Услови су релативно једноставни, кандидат треба да има мање од 45 година и намеру да се трајно настани на селу. На истоку Србије тај износ је и даље довољан за солидне, здраве куће којима је често потребно само основно уређење како би постале функционалан породични дом.

Шири пакет подстицаја

Субвенције за куповину куће само су део ширег пакета мера које, нарочито од 2026. године, додатно јачају економски потенцијал истока Србије.

Подршка пољопривреди: За оне који планирају да се баве производњом боровница, лешника или виноградарством, држава субвенционише велики део улагања у садни материјал, механизацију и системе за наводњавање. Подстицаји по хектару су повећани, а аграрни буџет достигао је историјски максимум.

Развој сеоског туризма: Власници старих кућа могу да рачунају на бесповратна средства и повољне кредите са каматом од око 1% за адаптацију објеката у етно-смештај. Концепт споријег, одрживог начина живота привлачи све већи број страних туриста, а источна Србија се препознаје као још увек недовољно откривена дестинација.

Енергетска ефикасност: Кроз програме локалних самоуправа и државе, могуће је повратити до 50% уложених средстава за уградњу соларних панела, замену столарије и друге мере које смањују трошкове грејања и потрошње енергије.

Ко данас долази на исток Србије

Структура нових становника значајно се променила. Више се не ради искључиво о старијем становништву – данас се издвајају три доминантне групе:

Дигитални номади – стручњаци запослени у међународним компанијама који посао обављају на даљину, користећи брз интернет и уживајући у природи и миру.

Повратници из дијаспоре – људи који су радили у земљама попут Немачке и Швајцарске, а сада капитал улажу у винограде, фарме и породичне бизнисе.

Младе породице са визијом – родитељи који желе да деца одрастају у здравијем окружењу, далеко од загађења и градске гужве.

Од забаченог краја до тржишне прилике

Исток Србије више није изолован регион. Нови путеви и модернизована железничка инфраструктура приближили су Неготин, Кладово и Књажевац већим урбаним центрима. Истовремено, производи са географским пореклом, попут хомољског меда и вина из Тимочке крајине, пронашли су пут до домаћег и иностраног тржишта.

На крају, питање ризика је неизбежно. Свака промена носи одређену неизвесност. Међутим, у тренутку када су доступни кров над главом, подстицаји за посао и ресурси које пружа нетакнута природа, дилема се све чешће своди на једно, да ли остати у градској гужви или искористити прилику која се нуди.

(Србија на истоку)

Tagovi

Autor: Паланка данас