Broj tražilaca azila u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj u prvoj polovini 2024. bio je nešto manji nego prethodne, ali ostao je iznad pola miliona, saopštila je u ponedeljak Evropska agencija za azil (EUAA).
Od početka godine do kraja juna zahtev je podnelo 513.000 ljudi, svega 6.000 manje nego u uporedivom periodu 2023. Statistika uključuje podatke Norveške i Švajcarske, koje nisu članice EU.
Najviše zahteva među tih 29 država ponovo je primila Nemačka, sa 124.000 ili bezmalo svaki četvrti. Međutim, to je bilo za 30.000 manje nego u prvom polugodištu 2023.
Ukupan broj zahteva u celom regionu do kraja godine verovatno će premašiti milion.
Najviše tražilaca azila došlo je iz Sirije, oko 71.000 ili sedam odsto više, i Avganistana, oko 45.000, što je 18 odsto manje nego 2023.
Azil je tražilo i 37.000 državljana Venecuele, skoro isključivo u Španiji, koja je sa ukupno 88.000 na drugom mestu prema broju primljenih zahteva, ispred Italije, sa 85.000. Kipar je primio sa 4.900 zahteva, najviše prema broju stanovnika.
Brojke ne uključuju oko 4,5 miliona izbeglica iz Ukrajine.
Vlasti su u prvom polugođu, u prvom postupku pozitivno odgovorile na više zahteva nego prethodnih godina – azil su odobrile u 46 odsto slučajeva.
Procesuiranje zahteva, odnosno provera kandidata, godinama je žestoko sporna tema u Evropi. Krajem prošle godine, EU je postigla dogovor o širokoj reformi zajedničkog sistema azila.
Među ključnim promenama je izmeštanje provere onih sa malom šansom za pozitivan odgovor na spoljnu granicu EU.
