Ународу постоји веровање да се за два свеца – Светог Архангела Михаила (Аранђеловдан) и Светог Илију, који се прославља 2. августа, не спрема жито, јер се они сматрају живим светитељима.
Међутим, то је нетачно, јер је жито симбол вечног живота и васкрсења, а сви светитељи и сви умрли се пред Богом сматрају живима. Према речима свештеника, жито за славу се не припрема за свеце, већ за наше упокојене претке.
Патријарх Павле такође је говорио: „Жито је обавезно за Светог Архангела Михаила“, а у својој књизи „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“ објаснио је разлоге због којих треба спремати жито на овај празник.
„Kувана пшеница није симбол смрти, већ живота оних који су живели и који живе у вери са Богом и својом Kрсном славом. Истина је, такође, да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав – Бог је Бог живих, а не мртвих“, говорио је покојни патријарх Павле.
Посејана пшеница доноси живот, због чега свештеник освећује славско жито.
Жито се, према обичајима, служи након резања славског колача, након што се прво прелије вином. Најпре се служи домаћин, а онда остали укућани. Жито се углавном послужује на већем послужавнику, уз неколико кашичица, и са чашом воде у коју се одлажу употребљене кашичице.
Kако који гост пристигне на славу, њега житом послужује домаћица или девојка из куће или комшилука. Гост се најпре прекрсти, честита домаћинима славу, а потом се поново прекрсти и седне. Према правилима која важе у народу, прво се служе старији па млађи.
Да ли се Аранђеловдан прославља уз посну или мрсну трпезу зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или у петак, онда трпеза мора да буде посна, док је свим другим данима мрсна.
