У Србији, право на новчану накнаду за време незапослености уређено је Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености.
Систем је сличан оном у другим земљама региона, али са специфичним правилима прилагођеним домаћем тржишту рада.
Право на накнаду имају особе које су у претходних 18 месеци радиле најмање 12 месеци и регистроване су на Националној служби за запошљавање (НСЗ). Накнада се не исплаћује онима који су дали отказ без оправданог разлога или су добили отказ због теже повреде радних обавеза.
Захтев за накнаду подноси се у року од 30 дана од престанка радног односа, лично или електронским путем. Пропуст у овом року значи губитак права на накнаду.
Трајање накнаде зависи од дужине претходног радног стажа:
1–3 године стажа→ 3 месеца накнаде
3–5 година стажа→ 6 месеци
5–10 година стажа→ 9 месеци
Преко 10 година стажа→ 12 месеци
Висина накнаде рачуна се на основу просечне плате остварене у последња три месеца и обично износи 50–60 одсто просечне плате, уз законски одређене минималне и максималне границе које се мењају сваке године.
Новчана накнада представља привремену финансијску сигурност док особа тражи ново запослење. Уз то, право на накнаду може се комбиновати са програмима преквалификације и субвенционисаног запошљавања које нуди НСЗ, што додатно олакшава повратак на тржиште рада.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НА ПРОДАЈУ СТВАРИ СА ТИТАНИКА
Џепни сат Јулес Јургенсен од 18-каратног злата, који је припадао једном од најбогатијих путника брода Титаник биће понуђен на аукцији 22. новембра, а верује се да ће достићи цену од милион фунти (3 милиона долара).
Аукцију организује британска аукцијска кућа „Хенри Олдриџ и син“ из Вилтшира, а како се наводи, сат је припадао америчком трговцу Исидору Штраусу и његов бројчаник је заглављен на времену 2.20 ујутру, односно у тренутку за који се верује да је Титаник потонуо, преноси ББЦ.
Исидор Штраус и његова супруга Ида били су међу више од 1.500 путника који су погинули када је брод који је путовао из Саутемптона за Њујорк потонуо након што је ударио у ледени брег 14. априла 1912. године.
Тело Исидора Штрауса извучено је из Атлантика неколико дана након катастрофе, а међу његовим стварима био је и џепни сат Јулес Јургенсен.
Штраус је био амерички бизнисмен, политичар и сувласник робне куће Мејсис у Њујорку, пореклом из Баварске, а како кажу у аукцијској кући он и супруга су били угледан пар.
„Сви би их знали по крају филма Титаник Џејмса Kамерона када се старији пар грли док брод тоне – то су Исидор и Ида“, навели су у аукцијској кући.
Верује се да је у ноћи потонућа Ида одбила место у чамцу за спашавање јер није хтела да остави мужа и рекла да би радије умрла поред њега, међутим, њено тело никада није пронађено.
Такође, сматра се, на основу гравуре на сату, да је сат Исидору поклонила његова супруга 1888. године, а предмет је враћен његовој породици и преносио се генерацијама пре него што га је Исидоров праунук, Kенет Холистер Штраус, поправио и рестаурирао.
Сат ће се на аукцији наћи заједно са писмом које је Ида написала на броду у коме је описала луксуз на броду.
„Kакав брод! Тако огроман и тако величанствено уређен. Наше собе су намештене с најбољим укусом и најлуксузније“, писала је Ида у писму.
Писмо има поштански жиг „TransAtlantik 7“, што значи да је франкирано на броду у пошти Титаника пре него што је послато заједно са осталом поштом у Ирској.
Сматра се да ће писмо достићи цену од 150.000 фунти.
Аукцијска кућа је саопштила да је вест о продаји већ изазвала „значајно интересовање клијената широм света“.
