Да би се негативни ефекти претходног инфлационог таласа ублажили, изузетно је битно најављено повећање пензија, каже Ружица Белановић из ПУПС-а.
Ако се остваре најаве министра финансија Синише Малог, дате јуче на РТС-у, да би ново повећање пензија могло да се разматра од августа ове године у зависности од резултата који се постигну, тј. уколико се створи вишак који се може вратити грађанима, пензионери би трећу годину заредом имали повећање пензија два пута годишње, што редовно, што ванредно. Иако до тада има још времена, најстарији навикнути на овај ритам, верују да ће се пракса наставити и у овој години, чиме би се њихова примања приближила зарадама у нешто већем проценту.
– У последње две године пензије су повећане 56 одсто. Очекујем да се ново повећање може планирати у периоду од августа до октобра. И у разговорима са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) је било речи и о могућем повећању пензија – казао је Мали.
Проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, поздравља најаве о могућем повећању пензија до краја године и додаје да је то потврда континуитета државне политике за бригу о најстаријима која је била видљива и последње две године.
– Све што је у међувремену урађено на побољшању швајцарске формуле и давањима за ову популацију је потврда да се држава на достојанствен начин односи према пензионерима. У сваком случају треба сачекати нови сазив владе и након тога са надлежним министарствима наставити социјални дијалог у коме ће бити и представници Савеза пензионера Србије, Савеза самосталних синдиката Србије и Синдикат пензионера „Независност” будући да су ти састанци у последње две године давали резултате – каже Савић.
Оно на чему ће се и убудуће радити је да пензије у већој мери прате раст зарада и да проценат пензија у просечној плати не пада испод 50 процената.
Иначе, према подацима статистике Фонда ПИО, од јануара ове године учешће просечне пензије у просечној заради за све категорије пензионера износе – 41,9 одсто, за пензионере Фонда ПИО запослених 44,4 процента, самосталце – 39,3 и пољопривредне пензионере – 18,1 одсто.
– Да би се негативни ефекти претходног инфлационог таласа ублажили, изузетно је битно најављено повећање пензија од стране министра финансија Малог. То повећање које ће бити у складу са реалним стањем у државној благајни биће од посебне важности за пензионере. Истовремено, то представља одговорно понашање државе и владе и спремност да се посвети највећа пажња најстаријима – каже Ружица Белановић, потпредседница ПУПС-а и председница Градске организације пензионера Београд.
То је, истиче, у духу прокламованог става Вучић–Кркобабић, који је од највеће важности за пензионере – а то је да пензије прате плате.
Милош Грабунџија, председник Синдиката пензионера „Независност”, каже да треба сачекати и видети каква ће бити ситуација у буџету наредних месеци и да ако су се већ значајно повећавале плате за целокупни јавни сектор, да и пензије треба у том смислу да се повећавају.
На питање да ли се овим ванредним усклађивањима може надоместити дуг државе према пензионерима настао током година када су оне због економске кризе биле замрзнуте, Грабунџија каже да не може, јер је ту реч о огромној своти новца од око 117 милијарди динара. Месечно се за пензије издваја око 75 милијарди.
Оно што ће бити интенција овог синдиката после формирања нове владе је да се ово ванредно усклађивање у највећем проценту односи на најугроженије пензионере, тј. оне чија пензија износи 12.000 или 15.000 динара, и који уз то добијају и неку социјалну помоћ, али је све то у збиру мало, каже саговорник Политике.
– Захваљујући добром тренду наплате доприноса и позитивном финансијском резултату Фонда ПИО, као одразу стабилне економије, повећане запослености и виших зарада, од јануара 2024. године пензије су увећане за 14,8 одсто. Са тим повећањем просечна пензија износи 45.775 динара. Од јануара 2022. до јануара 2024. године пензије су, укључујући редовно и ванредно усклађивање, повећане за кумулативно 56 одсто – изјавио је недавно директор Фонда ПИО Реља Огњеновић.
Иначе су пензије ванредно и редовно усклађиване 1. јануара 2022. за 5,5 одсто, а онда у новембру исте године за још девет процената.
У јануару прошле године су кориговане за 12,1 одсто, а од 1. октобра 2023. за још 5,5 процената. Од почетка ове године редовно усклађивање је износило 14,8 процената.
