Када је реч о минималној потрошачкој корпи, за њено покривање је и у трећем и у другом тромесечју било неопходно издвојити 0, 61 просечних зарада.
У поређењу са истим кварталом претходне године, однос зараде без пореза и доприноса и просечне потрошачке корпе указује на раст куповне моћи, пошто је у трећем кварталу прошле године за покриће просечне потрошачке корпе било неопходно 1,19 просечних зарада.
Однос минималне потрошачке корпе и зараде непромењен је у односу на исти период претходне године.
Посматрано по градовима, у трећем кварталу 2023. године, куповну моћ изнад републичког просека имали су Београд, Нови Сад и Ниш, док је Крагујевац на нивоу националног просека.
У осталим градовима, који се статистички прате, просечне зараде покривале су минималну, али не и просечну потрошачку корпу домаћинстава.