Ученици у Србији имаће ускоро, односно, од 8. до 11. новембра први мини-распуст који обухвата и државни празник, док је Министарство просвете објавило и календар са свим тачним датумима распуста које ће српски ученици имати пре великог летњег одмора.
У наставку текста проверавамо и колико ће нерадних дана током празника имати и радници у нашој земљи крајем ове и наредне године.
Ђаци се тако, након поменутог мини-распуста, у клупе враћају 12. новембра, а потом прво полугодиште улази у завршницу, док је следећи велики одмор, како пише у поменутом Календару, крајем године.
Зимски распуст
Велики зимски распуст почиње 30. децембра и трајаће готово три недеље, све до 19. јануара. Званично нерадни дани укључују 1. и 2. јануар (Нова година).
Друго полугодиште почиње 19. јануара, али се ђаци неће дуго задржати у клупама. Након само четири седмице наставе следи нови предах за Дан државности. Сретењски распуст траје од 14. до 22. фебруара, а повратак у школу је 23. фебруара. Државни празник Сретење обухвата 15., 16. и 17. фебруар.
Пролеће и празнични дани
Пролећни одмор, за разлику од неких претходних година, неће спојити Ускрс и Први мај.
Ускршњи распуст траје од 10. до 14. априла, обухватајући четири нерадна дана због празника (10., 11., 12. и 13. април). Након ове паузе, ђаци се враћају на наставу, а кратка пауза следи поново за Први мај.
Нерадни дани су 1. и 2. мај, с тим да је 3. мај недеља, па ће ђаци и родитељи практично имати три слободна дана за продужени викенд.
Према календару, март је једини месец у другом полугодишту у којем ученици неће имати званичну паузу.
Крај школске године
Школска година се завршава у различито време за ђаке:
– Завршни разреди основних школа: настава се завршава у петак, 29. маја.
– Остали основци: летњи распуст почиње у петак, 12. јуна.
– Велики матуранти (гимназије): настава се завршава у петак, 22. маја.
– Завршни разреди средњих стручних школа (трогодишње и четворогодишње): настава се завршава у петак, 29. маја.
– Остали средњошколци: распуст почиње у петак, 19. јуна.
Када је о осталим грађанима у Србији реч, Календар за 2026. годину већ је познат и доноси укупно 21 нерадни дан, али треба имати у виду да је израђен за припаднике три верске заједнице, па тако нећемо сви бити слободни истих дана.
Дан примирја се ближи, а с обзиром на то да 11. новембар ове године пада у уторак, многи ће га спојити са викендом и искористити за кратки одмор. То су уједно и последњи нерадни дани у 2025. години.
Нова година доноси одмах први продужени одмор, пошто 1. и 2. јануар падају у четвртак и петак, многи ће их спојити са викендом и добити четири дана одмора.
– Велики матуранти (гимназије): настава се завршава у петак, 22. маја.
– Завршни разреди средњих стручних школа (трогодишње и четворогодишње): настава се завршава у петак, 29. маја.
– Остали средњошколци: распуст почиње у петак, 19. јуна.
Када је о осталим грађанима у Србији реч, Календар за 2026. годину већ је познат и доноси укупно 21 нерадни дан, али треба имати у виду да је израђен за припаднике три верске заједнице, па тако нећемо сви бити слободни истих дана.
Дан примирја се ближи, а с обзиром на то да 11. новембар ове године пада у уторак, многи ће га спојити са викендом и искористити за кратки одмор. То су уједно и последњи нерадни дани у 2025. години.
Нова година доноси одмах први продужени одмор, пошто 1. и 2. јануар падају у четвртак и петак, многи ће их спојити са викендом и добити четири дана одмора.
Први дан Курбанског бајрама (за припаднике исламске заједнице) је 27. маја и они имају право да не иду на посао, као и припадници јеврејске заједнице за први дан Јом Кипура, 20. септембра.
Сви грађани Србије нерадно ће обележити 11. новембар, Дан примирја, који следеће године пада у среду, па ће без додатног дана одмора бити тешко спојити продужени викенд.
На крају године, за католике и припаднике других хришћанских заједница, Божић 25. децембра (четвртак) доноси последњи нерадни дан у 2026.
Листа датума:
01.01. – Нова година (први дан)02.01. – Нова година (други дан)
Предлог: Спојено са викендом 3 – 4. јануар – 4 дана одмора заредом.
07.01. – Божић (православни)
Предлог: Ако узмете одмор 5 – 6. јануара (понедељак и уторак), имате 5 слободних дана.
15.02. – Дан државности Србије – Сретење (први дан)16.02. – Дан државности Србије – Сретење (други дан)17.02. – Нерадни дан због померања празника (пошто 15. пада у недељу)
Предлог: Са викендом пре тога 14 – 17. фебруар – 4 слободна дана без узимања одмора.
20.03. – Рамазански бајрам (први дан)
03.04. – Католички Ускрс (почиње празнични период)04.04. – Католички Ускрс (наставак)05.04. – Католичка Ускршња недеља06.04. – Католички Ускршњи понедељак
10.04. – Православни Васкрс (Велики петак)11.04. – Православни Васкрс (Велика субота)12.04. – Православни Васкрс (недеља)13.04. – Православни Васкршњи понедељак
01.05. – Празник рада (први дан)02.05. – Празник рада (други дан)
Предлог: Уз недељу (3. мај) – тродневни викенд. Ако се узме слободан 30. април (четвртак), добија се 4 дана одмора.
27.05. – Курбански бајрам (први дан)
20.09. – Јом Кипур (за припаднике јеврејске заједнице)
11.11. – Дан примирја у Првом светском рату
Предлог: Ако се узму слободна два дана 12. и 13. новембар, добије се 5 дана одмора 11 – 15. новембара.
25.12. – Католички Божић
телеграф.рс
ЗАНИМЉИВОСТИ: Научници открили светлосни сноп који је испалила црна рупа, НАЈСЈАЈНИЈА СВЕТЛОСТ ИКАДА
Научници су открили најсјајнију светлост икада избачену из црне рупе, која има јачину као 10 трилиона Сунца, преноси данас Еј-Би-Си Њуз.
Овакви налети светлости и енергије могу да буду резултат интеракције магнетних поља, или избачаја загрејаног гаса који окружује црне рупе.
Налети светлости помажу истраживачима да схвате унутрашњост црних рупа, наводи Еј-Би-Си.
Ову појаву је 2018. снимила камера Опсерваторије Паломар у Калифорнији, а снимљена светлост је сијала најснажнијим интензитетом око три месеца, да би потом почела да слаби.
То се највероватније догодило зато што се нека велика звезда сувише приближила црној рупи и разбијена је на фрагменте.
„У почетку нисмо могли да верујемо у цифре које су показивале интензитет енергије“, казао је аутор студије Метју Грејем са Института за технологију у Калифорнији.
Резултати истраживања објављени су данас у часопису Nature Astronomy.
Налет светлости потиче из супермасивне црне рупе удаљене 10 милијарди светлосних година, по чему је до сада најудаљенији који је снимљен.
Светлост потиче из доба када је универзум био релативно млад, а једна светлосна година једнака је дистанци од 9,7 трилиона километара.
Проучавање оваквих појава помаже истраживачима да боље разумеју звездано окружење око супермасивних црних рупа.
Скоро свака велика галаксија, укључујући наш Млечни пут, има у свом средишту супермасивну црну рупу, али научници још увек нису сигурни како се оне формирају, наводи Еј-Би-Си Њуз.
