Професор др Владимир Ковчин, онколог и доктор кардиолог Драган Симић истакли су да постоје разни фактори који утичу на дужину живот код Срба. Оних који су прешли стоту, има, истичу лекари, али веома мало. Углавном су сви имали исте животне навике и услове, међутим, када су млађе генерације у питању, наши доктори сматрају да ће бити све мање оних који ће заћи у дубоку старост.
Кардиоваскуларне болести су глобални здравствени проблем који не прави разлику међу половима, али и даље погађа жене у нешто већем проценту.
Према најновијим статистикама, око 40 одсто жена и 36 одсто мушкараца широм света умире од кардиоваскуларних болести. Уз то, канцер је други најчешћи узрок смртности, односећи животе 10 одсто жена и 14 одсто мушкараца.
Ови бројеви указују на хитну потребу за подизањем свести и унапређењем превентивних мера у борби против ових опасних болести.
– Кардиоваскуларно здравље и атеросклероза која је основа коронарне болести и тих такозваних исхемијских болести, са данашњим стилом живота почиње много раније него некада. Ми већ сада код деце можемо видети да не живе како треба. Не хране се како треба, имају прекомерну тежину, не крећу се и много времена проводе поред екрана. Ви сада имате децу од 12 или 14 година који имају почетни атеросклеротски плак у крвним судовима. Њихова животна перспектива већ сада није добра – упозорава др Симић.
Ништа боље стање није и са популацијом од 30 до 45 година
Већ у тридесетим годинама почињу да се јављају опасне бољке.
– Ми сад видимо да ти људи добијају пребрзо инфаркте, шлогове, коронарну болест, стентове и тако даље. Отварају се врата једне потпуно нове популације пацијената. Ми спадамо у групу народа која има средње улагање у здравство. А због тога што много тога лошег радимо, ми смо четврта група земаља са веома високим ризиком за живљење – каже др Симић.
Када се сви фактори ризика склопе, просечан животни век у Србији за мушкарце је само 70.2 године, а за жене је неких 75.6 година. У многим скандинавским земљама просечно људи живе и до десет година више него у Србији, напомиње др Симић.
“Дође човек 90-93 године, увек га питам за рецепт”
Како каже др Симић, од пацијената који су превалили осамдесету, када пита о дуговечности, увек добија сличан одговор.
– Прво већина тих људи је мршава. Немају вишка килограма. Цео живот нису радили ништа екстремно лоше, били су физички активни, или су рано престали да пуше, или не пуше уопште. Немају дијабетес, умерени су у алкохолу, физички су активни, ментално прихватљиви, не излажу се великом стресу и одрасли су у једној средини која није урбана, углавном ван центра града. Све их је то довело у неке мирне воде живота, да чак и онима преко 90 година, када прегледате срце, видите да имају један сасвим добар кардиоваскуларни систем – каже др Симић.
Све је више младих оболелих од карцинома
Професор др Владимир Ковчин изнео је и драматичне податке када је у питању граница оболевања од канцера.
– Све је више младих који болују од карцинома. Болести које су биле везане за касније животно доба, постају болест млађих – каже др Ковчин.
Др Ковчин напомиње и да, када је у питању дужина животног века, постоје ствари на које никако не можемо да утичемо.
– Не можемо да утичемо на своју генетику, али можемо да утичемо на све друго што доводи до оболевања и до тешких болести, како кардиоваскуларних, тако и онколошких болести – каже др Ковчин.
Савети лекара како доживети стоту
Лекари саветују да је кључ за здрав и дуг живот:
здрав начин живота
што мање излагање ризичним факторима
физичка активност
и умереност у храни и пићу
Како кажу, ту спада и:
добро расположење
релаксација
елиминација стреса
Подвлаче и да је контрола свога тела и здравља изузетно важна:
контрола крвног притиска
шећер
вредности лошег холестерола
контрола тежине
Ако имате лошу генетику, о свим овим стварима морате три пута више водити рачуна.
– Важно је да се већ са 30 година добро запитате шта радите, како проводите време и како се храните и контролишете. Са 50 година је већ касно! – упозорава др Симић за “Прва” ТВ.
еспресо / Блиц / ТВ Прва
