Одлазак у пензију најчешће обележава почетак периода у коме се човек окреће у потпуности себи и породици и коначно може да ужива у слободном времену без бројних обавеза.
Ипак, треће доба са собом носи старост и нажалост неизбежан крај животног пута.
Улога пензије је пре свега у томе да обезбеди безбрижне дане и у највећој мери одржање раније постигнутих услова живота. То је један од разлога што су услови за пензију, начин обрачуна њеног износа и разни детаљи у вези са остваривањем и коришћењем права честа тема у медијима.
Са друге стране, правима и обавезама чланова породице након смрти пензионера не посвећује се ни приближна пажња.
О чињеници смрти Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање најчешће добија информацију посредством еУправе од надлежних служби које ту чињеницу региструју у матичним књигама. Ипак, могуће су животне ситуације у којима се обавештење не прими благовремено, а што се најчешће дешава у случајевима када пензионер премине у иностранству. Још је неповољнија ситуација уколико преминуло лице није држављанин Републике Србије. Ако је смрт таквог лица наступила ван граница наше државе, службена информација ће бити прослеђена само у случају да обавештење достави инострани носилац осигурања из те државе. Наравно, и то само уколико је са том државом закључен споразум о социјалном осигурању.
По пријему информације о чињеници смрти, овлашћени радник Фонда обрачунава припадајући износ пензије (и новчане накнаде, у случају да је остварено и право на неку новчану накнаду) корисника до дана смрти и проверава да ли је пензија у целости исплаћена, односно да ли постоји неисплаћен износ који је припадао умрлом или је можда исплата извршена у износу вишем од припадајућег. У сваком случају, о чињеници смрти се обавештава пословна банка преко које се врши исплата, а уколико је банци упућен виши износ од припадајућег, од банке се тражи повраћај средстава.
Новост у односу на ранији период представља измена прописа од 1. јануара 2024. године. Наиме, износ пензије који припада преминулом пензионеру не рачуна се више до дана смрти, већ до краја месеца у коме је смрт наступила.
Овакав начин обрачуна већ је постао уобичајен у многим европским државама, а у Србији се примењује од почетка ове године. Дакле, наследници сада могу да рачунају да се за последњи месец живота припадајући износ не рачуна сразмерно до дана смрти, већ последња пензија, као и евентуалне новчане накнаде, припада у целокупном износу. Како би чланови породице преминулог пензионера могли да наследе неисплаћен износ, потребно је да од Фонда затраже издавање потврде о припадајућим а неисплаћеним износима пензије и новчане накнаде. Ово је и прилика за проверу да ли је Фонд обавештен о смрти. Потврда коју издаје Фонд се затим користи у оставинском поступку, како би се ови износи приписали имовини умрлог која је предмет наслеђивања. Уз правоснажно решење о наслеђивању, лица која су одређена као наследници могу од Фонда да затраже исплату неисплаћених износа на свој рачун, у делу који им је одређен.
Такође, лице које је сносило трошкове сахране умрлог има могућност да поднесе захтев за накнаду погребних трошкова. Уз захтев се обавезно прилаже рачун за погребне услуге и опрему на коме је наведено име и презиме особе која је сносила трошкове, као и податак о банковном рачуну на који треба исплатити накнаду. За 2024. годину накнада погребних трошкова одређена је у износу од 68.863 динара. Износ накнаде се не разликује без обзира на то да ли је умрли пензионер припадао категорији осигураника запослених, самосталних делатности или пољопривредника.
Неке агенције за погребне услуге имају закључене уговоре о наплати погребних трошкова у име лица које је сносило трошкове сахране, па те агенције обично при договору о организацији спровода понуде могућност да рачун буде умањен за износ накнаде, а да агенција затим обави све послове у вези са наплатом. Из практичних разлога корисници се често одлучују за овај начин остваривања права на накнаду.
У случају да је преминули пензионер имао пребивалиште или стални боравак ван Републике Србије, накнада се исплаћује под условима предвиђеним међународним споразумом о социјалном осигурању.
