Крштени кум у православљу има веома важну улогу – постаје духовни родитељ детету које крштава и преузима обавезу да га духовно води, као и да му помаже – како у самој вери, тако и у животу уопште.
Такозвана стара кумства су, нажалост, у већем делу Србије замрла, па све више одраслих који желе да се крсте за кума бирају најбољег пријатеља или пријатељицу или им поверавају крштење своје деце.Такав избор, сматрају свештеници, није добар, и то из више разлога.
„Бог на небу, на земљи кум“ стара је народна изрека која довољно сликовито говори о важности кума на нашим просторима. После родитеља и чланова најуже породице, кум је најважнија особа у животу детета. Током крштења, он се одриче ђавола и исповеда веру у име детета уколико је оно мало. Такође, кумство ствара трајну везу између две породице; кум се поштује као члан породице. У последње време све чешће је обичај да се за кума узима најбољи пријатељ, међутим, сада упокојени отац Душан Колунџић једном приком је објаснио да то не сме да буде критеријум.
– Да би неко био кум, није довољно да је сам крштен и номинално припада православној вери, него да је личност од поверења, чистог живота и зрелог доба. Према оваквом значају кумства, разумљиво је зашто се Црква борила против сујеверног обичаја, познатог и из народних песама, да родитељи којима се деца не држе, полажу новорођенче на раскршће, па ко први наиђе да га узме за кума – истицао је отац Душан, па подсетио и на речи Светог Симеона Солунског да „треба пазити да воспријемници буду побожни и готово учитељи вере“.
Духовно и крвно сродство не сме да се преплиће
Поред ових особина кума, патријарх Павле наводи, каже, и да кумови не могу бити „ни они који сами имају некрштену децу, јер ако крштењем не желе спасење свом детету, како у томе могу учествовати и помагати туђем“.
– Наш народ је, од самог почетка примања хришћанства, веома ценио кумство и за кумове својој деци бирао честите и поштене људе, осведочене хришћане. Кумовањем на крштењу улази се и у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља, и иде све до седмог степена, као и крвно сродство. Зато и није, у нашем народу, уобичајено да кумују ближи сродници, да не би долазило до преплитања духовног и крвног сродства. Кумство је у нашем народу у изузетном поштовању. Разуме се да ово изузетно поштовање и част који се указују куму, произилазе из озбиљних обавеза које кум прима на себе у току чина крштења – рекао је отац Душан.
Не мешајте кумство и пријатељство
Он је подсетио да се раније за кума узимао најчаснији човек у селу, како би био добар духовни вођа свом кумчету, међутим, због модерног стила живота (сеобе у град, иностранство) и ово је промењено, па је сад обичај да се за кумове деци узимају најбољи пријатељи.
– У савременим околностима кумови су често и раздвојени, па такво кумство често не може да одговори својој најзначајнијој намени: да кум буде учитељ живота и вероучитељ своме кумчету, да пази на његово и физичко и морално узрастање, а не да га једном или два пута у години дарује играчкама и слаткишима. Не треба мешати кумство и пријатељство. Многи су погрешили кад су најбољег пријатеља узели и за детињег кума. Пријатељство није што и кумство. Са пријатељем се можеш виђати сваки дан, можеш се са њим и споречкати, а често дође и до раскида пријатељства. Са кумом се не може тако поступати. Кум треба да буде близу, да би могао пратити живот кумчета, али ипак не сувише близу, да не постане „обичан“ – рекао је отац Душан и додао:
– Посета кума кумовској фамилији и кумчету треба увек да буде изузетна, јер у кућу не долази обичан гост или комшија, већ духовни родитељ детета.
Пинк.рс/Религија
