Обвезници фискализације који се баве продајом добара и услуга на пијачним тезгама и сличним објектима до краја 2026. неће имати обавезу коришћења фискалних уређаја.
Наиме, измењеном Уредбом о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја, коју је донела Влада Србије, њима је тај рок померен са 31. децембра 2025. на 31. децембар 2026. године.
Првобитно Закон о фискализацији предвиђао је да регистровани пољопривредни произвођачи који продају своје производе нису обвезници фискализације, док су фискалне касе обавезне за све оне предузетнике који на пијацама продају различите врсте робе широке потрошње, прехрамбене производе других произвођача или воће и поврће из увоза.
Ипак, због протеста и негодовања пијачних продаваца, али и анализа које су рађене, ова обавеза је од 2022. до данас више пута одлагана, наводи еКапија. Да ли се се овим изменама само продужава рок за усклађивање са новим фискалним моделом или ће он бити уведен од 2027. године остаје да се види.
биз.портал
ЗАНИМЉИВОСТИ: Ронилац остао деформисан као Попај након бруталне несреће у мору!
Ронилац на дубоком мору остао је деформисан као Попај након бруталне несреће у мору! Алехандро је остао са рукама и грудима попут Попаја након риболовне несрец́е код обале Писка, на југу Перуа.
Алехандро „Вили“ Рамос (57) је пре четири године ронио на дубоком мору тражећи шкољке са колегом и сином када му је огроман теретни брод пресекао витално црево за ваздух.
Ово је био Вилијев једини извор компримованог ваздуха и иако је успео да доплива до површине, промена притиска је изазвала непоправљиву штету на његовим грудима и рукама и додала му је 30 килограма тежини.
Пливао је са дубине од 30 метара и сматра се да је азот изазвао оштећење његових грудних мишића и руку.
Према писању Ел Насионала, када тела ронилаца доживе притисак под водом, азот се компримује и таложи у масном ткиву.
Али када се врате на површину, азот се шири назад у свој гасовити облик и мехурићи могу блокирати крв, што је познато као декомпресиони синдром.
Пошто је Вилију био потребан ваздух, није имао времена да се полако пење, као што рониоци морају да раде како би спречили оштећења.
Новине су објавиле да је Вилију било непријатно да напусти свој дом пре него што је Поморски медицински центар погледао његов посебан случај.
Због гломазне грађе коју је стекао, осећао се непријатно у јавности, а недостатак средстава значио је да није могао да потражи много лечења.
Отац двоје деце морао је да трпи болове у костима и шиштање у грудима када је дисао, навео је венецуелански дневник.
Вили је пратио свог оца у рибарски посао са 30 година и рекао је да су тада рониоци морали да се спусте само на око половину удаљености на коју је он ронио на дан несреће.
Али шкољке су се повукле у дубље воде због прекомерног риболова и то је ствари учинило опаснијим.
Вили је рекао да је депресиван због своје деформације, али хвала Богу што је жив.
Рекао је: „Постао сам веома депресиван, био сам близу да се убијем.“ Једног дана сам купио отров за пацове и мој син је рекао: „Тата, да ли би волео да умреш као пацов?“, после свега кроз шта сам прошао?
Вилијева сестра, Мери, додала је: „Људи постављају питања, деца такође. Прилазе му када седне и додирују га када седне и хватају га за отечена рамена. Смеју се и кажу: „Погледај, то је Попај.“
„Овако како је сада, не би требало да буде жив. Али бар имај задовољство што је овде са мном.“
Недавно је ронилац отпутовао у Морнаричку болницу у Лими да се састане са др Раулом Агвадом, специјалистом за хипербаричну и подводну медицину.
Након прегледа Вилијеве крви и ткива, др Агвадо је потврдио да Вили заиста има мехуриц́е азота заглављене у масном ткиву.
Сада када има одговор на који је чекао четири године, може да се подвргне низу третмана, укључујући реконструктивне и естетске операције како би се ткиво одсекло.
Вили је рекао: „Постоји светло на крају тунела.“ Можда ћу једног дана поново ронити и видети острва.
