Фудбалски ветерани Смедеревске Паланке овог викенда учествују на престижном међународном турниру у малом фудбалу Grand Prix Football 7, чији је домаћин Скопље. Турнир је окупио екипе из више земаља региона, што овом такмичењу даје додатну тежину и квалитет.
Паланчани су остварили убедљив почетак такмичења, савладавши тим Tešnja из Босне и Херцеговине резултатом 5:0. Од самог старта меча наметнули су свој ритам, уз сигурну игру у одбрани и ефикасност у нападу. Доминирали су у поседу лопте, креирали више изгледних прилика и заслужено стигли до високе победе.
Према речима стручног штаба, циљ екипе је да у што бољем светлу представи клуб и град, али и да се, уколико се укаже прилика, умеша у борбу за највиши пласман. Турнир се наставља наредних дана, а ветерани Паланке очекују још неколико тешких утакмица против квалитетних ривала.
Судећи по старту и приказаној игри, тим има разлога за оптимизам, а подршка из Смедеревске Паланке већ стиже путем бројних порука навијача који прате резултате са турнира.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАСА открила атмосфера Марса има „мини-муње“
Амерички ровер „Персеверанце“ је на марсовој локацији „Језеро“ на северној хемисфери Марса, први пут је директно забележио „мини-муње“ – електрична пражњења у реткој марсовској атмосфери.
Научници их називају „мини-муњама“ – ситним варницама дужине свега неколико милиметара или центиметара, које настају услед трења честица прашине у вртлозима познатим као „прашињави ђаволи“ (дуст девилс).
Откриће је објављено у престижном часопису Натуре, а базира се на анализи 28 сати аудио и електромагнетних снимака које је прикупио инструмент СуперЦам ровера током две марсовске године.
У тим снимцима детектовано је 55 електричних пражњења, од којих је 16 забележено током директних сусрета са прашинским вртлозима.
„Ова пражњења представљају велико откриће са директним импликацијама на хемију марсовске атмосфере, климу, могућност постојања живота и будуће роботске и људске мисије“, изјавио је водећи аутор студије, планетарни научник Батист Шид (Баптисте Цхиде) из француског Института за истраживање астрофизике и планетологије.
Према речима научника, феномени су последица трибоелектрицитета – електричног набијања које настаје када се ситне честице прашине трљају једна о другу у сувој и турбулентној атмосфери Марса.
Ретка ЦО₂ атмосфера олакшава стварање варница јер је потребно много мање набоја него на Земљи.
„Замислимо ситуацију када лети суви дан ходате по тепиху и приближите руку кваци – она искра коју осетите идентична је ономе што смо чули на Марсу“, објаснио је коаутор студије Франк Монтмесин (Францк Монтмессин) из француске агенције ЦНРС.
Електрична активност могла би утицати на транспорт прашине (кључан процес за марсовску климу), али и представљати ризик за електронску опрему ровера и будућих астронаута извештава реутерс.
До сада су атмосферска електрична пражњења била потврђена само на Земљи, Сатурну и Јупитеру. Марс се сада званично придружује том списку, док се слични феномени очекују и на Венери, Урану и Сатурновом месецу Титану.
Суперкам је од слетања Персеверанце-а 2021. године снимио прве звуке са Марса, а сада је његова „плаyлист“ богатија за још један уникатни звук – пуцкетање електростатичких пражњења Црвене планете.
