Безмало прође пола века од како је нишка Галија запловила од теснаца
Нишаве, па преко непрегледног мора до усталасалих музичких висина.
Онако храбро, стандардно претенциозно за младиће у њиховој доби
освајања музичког космоса, ношених жељом да се покажу и докажу на
усталасалој непрегледој води живота, мирења и пркоса, истовремено.
Почетке њиховог стваралаштва памтим по Првој пловдби, те два мега
хита Авантурист и Госпи. Наравно да је веома интересантан био и
Децимен, мада мало сувише дугачак, али неспорно музички, од једне
деби групе, изузетно коректно урадјен. Друга пловидба је већ била
много боље концепцијски представљена на самом винилу, звучали су
сигурно, поуздано, музички и те како надградјени и оформљени. Рокерски
веома распуцано, а текстуално надахнуће Ненада и Предрага
Милосављевића је све присутно, са једном малом лириком Добрише
Цесарића. Ко не зна оносавремене песнике, а литерарно је расположен,
лако може пронаћи позитивно штиво за едукацију и сопствени духовни
бољитак.
Након трећег албума Ипак верујем у себе, Галија се моћно устоличила на
овим поднебљима. Апсолутно заслужено. Изузетно остварење, без лажне
скромности, како музички, текстуално и аранжерски, тако и продукцијски
уопште. Поготово за оно време. Без икакве утегнутости Галиоти су
прашили, самоуверено и после сваког одржаног концерта потврдјивали
своје рок опредељење измедју класичног рокенрола и хардрока. И данас
слушајући албум враћам веру у самог себе. Поента је када останеш сам
на рубу, без икога, без наде и даха, када куцне самртни час, да и тада
верујеш у себе, просто то си Ти, и у вери и у невери. Ни после толико
времена, скоро четрдесет година, не могу наћи лошу тачку и траг у
излизаном винилу. Вредело је да остане записано.
Након тога, долазила су остварења која су носила отисак Галиота, али сем
пробудјених и узаврлих страсти, понеке сентиш ствари и избаченог сингла са
албума, нису ми више деловали тако моћно, просто некако су се уклапали
у надолазећу климу ношени неким новим временима и ветровима,
другачијим и, тада, мање познатим, али без концепцијског ангажмана
који би био свима прихваћен или од свих одбачен.
Наравно да је било љубавних песама на којима је Галија изградила своје
омалено царство, било је и ангажованих текстова, што све говори у прилог
томе да свакако имају право и на свој друштвени ангажман, као и на
сопствено право тиховања, али лично ми је недостајала пуноћа, та
језгровитост изражаја кроз музику и текст, стваралаштво које буди
нестварне снове и подиже позитивни адреналин. Једно подуже време су
сарадјивали и са сјајним текстописцем Радоманом Кањевцом. И његово
литерарно умеће је дало посебну естетику развојног пута нишких
морепловаца.
Петнаест студијских албума и огроман број концерата стоји иза Галије. То
је итекако респектабилан податак. Да, они јесу одавде, као што рече један
њихов наслов живог албума, јесу и део нас, како год видјење имали и о
нама и осеби самима. Што год да су урадили, увек би се нашла нека
замерка, неки тежак стих и уздах неслагања.
Када схватимо да нисмо бољи, паметнији и лепши од других, када
устврдимо да смо само део ходајућих створења по нама изнајмљеној
земљи предатој само на орочено коришћење, када се уразумимо у својој
тврдоглавости да и други имају наду, веру и љубав, тек онда разумећемо
веровање у себе самог. Ипак…
А дотле Галији желим добро море, миран пут, да им завеслаји кроз морску
пену буду оштри, рески и моћни и да и даље верују у себе. А златни јубилеј
брзо ће доћи… Памтим као да је синоћ било у новореновираној хали
Жеравице. Памтим … све… Мада би, ипак, понешто каткад хтео и
заборавити, али не иде, тешко је… Но, верујем у себе, ипак…можда…
Миодраг Марковић
ДА ЛИ БИ СТЕ ЈЕЛИ ЧИПС СА УКУСОМ БАТЕРИЈЕ
Нови холандски бренд грицкалица почео је да продаје прва на свету тортиља чипс са укусом батерије од 9 волти, …
укуса кога ц́е се вец́ина деце из 80-тих и 90-тих сигурно сец́ати.
Ако сте одрасли током 80-тих или 90-тих вероватно се сец́ате металног укуса и благог зујања које сте осећали када бисте језиком додирнули метални врх батерије. Био је то шаљив, али веома популаран тренд међу децом у то време.
Сада,холандски бренд грицкалица „Реwинд“ се клади да ће носталгија или чиста радозналост привући многе људе њиховим са новим чипсовима са укусом батерије од 9 волти.!?
Рекреација тог детињастог искуства на начин који чипс оставља укусним мора да је била веома изазовна.
Компанија „Реwинд“ уверава све да нису коришћене компоненте батерија у прављењу њихове необичне грицкалице, појашњавајући да су сви састојци потпуно безбедни и прехрамбени квалитет.
„Користили смо мешавину лимунске киселине и натријум бикарбоната да бисмо створили ефекат пецкања језика и уравнотежили га минералним солима, које чипсу дају метални укус. Резултат је изненађујуће укусан и дефинитивно је укус који буди радозналост.“
„Реwинд је бренд инспирисан носталгијом, па смо помислили који је бољи начин да га лансирамо него са једним од најносталгичнијих заједничких искустава — укусним омажом чудном универзалном сец́ању које има укус баш као та безбрижна тинејџерска поподнева“, додао је Анти Лауронен, шеф креативног и дизајнерског одељења у Паулиг-у.
Реwинд чипс од тртиље тренутно је доступан само у Холандији, али компанија планира брзо ширење на тржиште Европе, тако да бисте могли имати прилику да искусите чипс са укусом батерије од 9 волти раније него што мислите.
извор: Занимљивостидана.цом
