GALIJA – Verujem u sebe

Ovog proleća, nekako suviše tiho, navršilo se 45 godina od kako je niška
Galija zaplovila od, tesnaca Nišave, pa do nepreglednog mora. Onako
hrabro, standardno pretenciozno za mladiće u njihovoj dobi osvajanja
muzičkog kosmosa, nošenih željom da se pokažu i dokažu na ustalasaloj
nepregledoj vodi života, mirenja i prkosa, istovremeno.

Početke njihovog stvaralaštva pamtim po Prvoj plovdbi, te dva mega
hita Avanturist i Gospi. Naravno da je veoma interesantan bio i
Decimen, mada malo suviše dugačak, ali nesporno muzički, od jedne
debi grupe, izuzetno korektno uradjen. Druga plovidba je već bila
mnogo bolje koncepcijski predstavljena na samom vinilu, zvučali su
sigurno, pouzdano, muzički i te kako nadgradjeni i oformljeni. Rokerski
veoma raspucano, a tekstualno nadahnuće Nenada i Predraga
Milosavljevića je sve prisutno, sa jednom malom lirikom Dobriše
Cesarića. Ko ne zna onosavremene pesnike, a literarno je raspoložen,
lako može pronaći pozitivno štivo za edukaciju i sopstveni duhovni
boljitak.

Nakon trećeg albuma Ipak verujem u sebe, Galija se moćno ustoličila na
ovim podnebljima. Apsolutno zasluženo. Izuzetno ostvarenje, bez lažne
skromnosti, kako muzički, tekstualno i aranžerski, tako i produkcijski
uopšte. Pogotovo za ono vreme. Bez ikakve utegnutosti Galioti su
prašili, samouvereno i posle svakog održanog koncerta potvrdjivali
svoje rok opredeljenje izmedju klasičnog rokenrola i hardroka. I danas
slušajući album vraćam veru u samog sebe. Poenta je kada ostaneš sam
na rubu, bez ikoga, bez nade i daha, kada kucne samrtni čas, da i tada
veruješ u sebe, prosto to si Ti, i u veri i u neveri. Ni posle toliko
vremena, skoro četrdeset godina, ne mogu naći lošu tačku i trag u
izlizanom vinilu. Vredelo je da ostane zapisano.

Nakon toga, dolazila su ostvarenja koja su nosila otisak Galiota, ali sem
probudjenih i uzavrlih strasti, poneke sentiš stvari i izbačenog singla sa
albuma, nisu mi više delovali tako moćno, prosto nekako su se uklapali
u nadolazeću klimu nošeni nekim novim vremenima i vetrovima,
drugačijim i, tada, manje poznatim, ali bez koncepcijskog angažmana
koji bi bio svima prihvaćen ili od svih odbačen.

Naravno da je bilo ljubavnih pesama na kojima je Galija izgradila svoje
omaleno carstvo, bilo je i angažovanih tekstova, što sve govori u prilog
tome da svakako imaju pravo i na svoj društveni angažman, kao i na
sopstveno pravo tihovanja, ali lično mi je nedostajala punoća, ta
jezgrovitost izražaja kroz muziku i tekst, stvaralaštvo koje budi
nestvarne snove i podiže pozitivni adrenalin. Jedno poduže vreme su
saradjivali i sa sjajnim tekstopiscem Radomanom Kanjevcom. I njegovo
literarno umeće je dalo posebnu estetiku razvojnog puta niških
moreplovaca.

Petnaest studijskih albuma i ogroman broj koncerata stoji iza Galije. To
je itekako respektabilan podatak. Da, oni jesu odavde, kao što reče jedan
njihov naslov živog albuma, jesu i deo nas, kako god vidjenje imali i o
nama i osebi samima. Što god da su uradili, uvek bi se našla neka
zamerka, neki težak stih i uzdah neslaganja.

Kada shvatimo da nismo bolji, pametniji i lepši od drugih, kada
ustvrdimo da smo samo deo hodajućih stvorenja po nama iznajmljenoj
zemlji predatoj samo na oročeno korišćenje, kada se urazumimo u svojoj
tvrdoglavosti da i drugi imaju nadu, veru i ljubav, tek onda razumećemo
verovanje u sebe samog. Ipak…

A dotle Galiji želim dobro more, miran put, da im zaveslaji kroz morsku
penu budu oštri, reski i moćni i da i dalje veruju u sebe. A zlatni jubilej
brzo će doći… Pamtim kao da je sinoć bilo u novorenoviranoj hali
Žeravice. Pamtim … sve… Mada bi, ipak, ponešto katkad hteo i
zaboraviti, ali ne ide, teško je… No, verujem u sebe, ipak…možda…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/galija-verujem-u-sebe/

2 comments

  1. Čestitke vrhunskim umetnicima i hvala im na svimdivnim stihovima i muzici. Da li će organizovati koncert uskoro?

  2. Čestitke vrhunskim umetnicima i hvala im na svimdivnim stihovima i melodiji

Komentari su onemogućeni.