Златка Манојловића старије генерације памте по два изузетна
хита, то су Шошана, са етно елементима, и Једној Жени, прелепој
инструменталној балади. И све је то у најмању руку о.к. Златко је
- оформио бенд Горди и са њима издао укупно пет албума. У
почетку је то био бенд који је свирао прогресивни рок. Наравно, било
је ту и јаких хард рок мотива, али оно што је уследило са поменутим
бендом, стигло је са четвртим албумом једноставног назива
Паклени Трио. Заиста, наслов издања је и те како одговарао. Реч је
о хеви метал албуму, где је Златко, поред одличних, повремено и
замршених, кратких, али издашних налета соло гитаре, и глас подигао у
најбољим издањима британских хевиметал бендова популарних у
оно време.
Када је реч о времену, говоримо о 1981. години, значи пре
тачно 45 година. Бритки и језгровито надахнути хеви метал дише свих
31 минут, колико траје албум са 9 песама. Текстови су љубавни,
са, интересантно, сексуалним ефектима у завршној нумери на истом.
Кротка, ефектна, на моменте спорадична љубав, као да нуди
жестоки еликсир рађања следеће љубави.
Албум отвара жестока нумера, бубњеви ме подсећају на
најбоља издања Моторхеда, невероватно брз ритам цепа
Васељену на више делова. Теби Не Треба Нико био је хит, али не
толико као нумера Играј, Лудуј која је обележила, не само тај
албум, него и време у коме је настала. Нумера је ода једне
младости која почетком осамдесетих година прошлог столећа
стидљиво гради неке сасвим друге односе. Букти жестока свирка,
олујни ритам у најбољем издању просипа се низ компликовани соло
који Златко са лакоћом ниже.
Наивна Венера је мала сторија о пропалој лепотици и њеном
страдању у мушком окружењу. Чврст звук и параноичан ритмички
прелаз дају посебну ноншалантност средишњем делу сонга.
Одличан и питак соло као да надимају нумеру до експлозивности.
Следећа нумера на албуму је Страшна Риба Из Далека. Причица о
младој женској особи сумњивог морала, бескарактерној и
ушминканој. Висок Златков глас препокрива поменути доживљај све
док се не зарола ракетни ритам из његове гитаре, моћно, свемирски
брзо и надахнуто. Прву страну албума затвара нумера Сан.
Одмах да кажем да је музика више него коректна, али да је сам
текст поприлично баналан. Кратка, брза и динамична нумера која
траје тек десетак секунди изнад два минута.
Другу страну албума отвара Пут До Пакла, права хеви метал
нумера. Корачајући кроз предворја тешких опијата, бришући ритам
изнад кога се издиже моћна соло деоница на гитари, слови о
зачецима тешке борбе младих са свим оним искушењима која
задиру у пут младости. Троделна соло деоница као да ваља буру
изнад мирних морских таласа. За разлику од пријашње нумере, сјајан
текст. Следећа нумера је Волим, још један очаравајуће
једноставан ритам, са ефектним прекидима који му дају посебну
драж, док гитара неумитно намеће свој опори исказ у соло деоници
која као да вибрира на неком успаваном облаку, све док се
вокал лагано не спусти на сигурну низину.
Она Је Жена је претпоследњи сонг на албуму. Сексуална
напетост на један сувисли начин је уоквирена у самој нумери. Да,
почетак ме је неодољиво подсетио на Парпловско увођење у
саму нумеру и свирку на начин како је то радио Ричи Блекмур. Све
остало је у Златковом стилу. Но, и сам свршетак вуче на Ружичасте
Дубине. Она И Ја затвара четврти, и по мени, далеко најбољи албум
бенда Горди и њиховог фронтмена Златка Манојловића. У
тешкометалном уводу као да ће се ући у метал баладу, али не,
после првих тактова сонг већ вуче на очврсли рок и добија
тешкометални замајац. Љубавна песма у раму класичног метала,
са још једним сексуалним ефектима, добила је интересантан доживљај
у троипоминутном наступу бенда.
Поред Златка Манојловића на гитари и првом вокалу, на бас
гитари је свирао Слободан Сврдлан, а на бубњевима Чедомир
Петровић. Продуцент албума је био сам Златко Манојловић, а исти је
издат преко загребачког Југотона, док је дизајн препуштен
Југославу Влаховићу.
Искрено, као и све у животу, увек може боље, али се мора
имати у виду да је овај албум био један од пионирских покушаја да
се уведе хеви метал на овим просторима на онај прави начин,
челично тврд и опоран. Избегнута је мека гитара, рифови су били
једноставни, али заразни, вокал је покушао да личи што &qуот;енглескије&qуот;,
али је заиста био и савремен за оно доба где је је Нови Талас већ
хватао замах. Памтим да је Златко Манојловић једном приликом
рекао да се зове Џон и да долази са Острва или Америке, сви би га
много више ценили као ствараоца, овако, једноставно, многи га
нису разумели. Јесте он са групом Дах имао сјајан почетак, да је
инструментал Једној Жени, иначе више пуким случајем настао,
изузетна баладна нумера, али је Златко показао да је музичар који
може свирати све, а да је свакако и у метал сесији налазио себе.
Сам албум Паклени Трио је буквар сваког хевиметалца,
незаобилазно штиво које су многи бендови ислушавали и покушали
достићи поменути ниво. Некима је, можда, то и пошло за нотама…
Миодраг Марковић
