– Још када смо успоставили систем ‘Пронађи ме’, систем за пријаву нестанка малолетних лица… ми смо схватили да тај канал комуникације може да буде изузетно значајан за пружање других важних информација нашим грађанима. Већ тада смо почели да комуницирамо са Сектором за ванредне ситуације и са њима смо заједно направили једно пројектно решење и идеју како даље да унапредимо систем и да развијемо неке додатне функционалности – рекла је Томашевићева.
Објаснила је да софтверска апликација за хитно упозоравање грађана на различите непогоде и несреће треба да омогући брзу и ефикасну комуникацију између Сектора за ванредне ситације, Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), Србијавода и других партнера.
Са друге стране, додаје она, када се процени да је нешто заиста битно за пуштање у јавност, софтвер треба да омогући брзу комуникацију између МУП-а и наших грађана, путем СМС порука, али овог пута на тачно одређеној локацији и путем радио и телевизијских станица.
Томашевић је навела да разлика у односу на постојећи систем „Пронађи ме“ и пројекта на којем се сада ради, а који је најављен за август, јесте у томе што се сада СМС поруке шаљу на тачно одређену локацију.
– Када добијамо информацију да треба пустити неку поруку, која наглашава и најављује неки важан догађај, колеге у МУП-у и остали партнери обележавају географско подручје које треба да погоди неко невреме и онда наши телекомуникацијски оператори припремају своју базу и свој софтвер на то, да та СМС порука дође на тачно одређено подручје – рекла је Томашевић.
Подсетила је да је било коментара да је систему „Пронађи ме“ требало много времена да пошаље поруке свим корисницима и навела да је различитим телекомуникацијским операторима требало између 2 сата и 40 минута и 3 и по сата.
– Тако да нема говора да је то трајало много дуже, а с обзиром на то да се то слало на преко 8 и по милиона адреса корисника, није ни могло у том смислу брже да се пренесе. Овај СМС за хитно упозоравање грађана аутоматски подразумева једну одређену територију, реч је о мањој групи грађана, мањем броју лица који треба да добију СМС и за очекивати је да та порука иде брже. Али да би ишла брже, изазов је у томе што систем мора технички да се припреми, да се тачно пошаље СМС порука, географски лоцира на одређеној адреси – рекла је Томашевић.
Она је захвалила телекомуникационим операторима и навела је да су они, поред тога што бесплатно шаљу све СМС поруке и обавештења, уложили знање и време да свој садашњи систем надограде.
-Најавила је да Министарство информисања и телекомуникација (МИТ) планира увођење ЦБС система у 2025. години и објашњава да тај систем може много брже да дође до великог броја грађана од СМС-а, невезано за то да ли је телефон у ромингу или не.
– Хвата све кориснике који имају мобилне апарате и који су на мрежи и има вибрирајућу и звучну поруку, па самим тим не можете да не приметите, заиста се своди на хитно упозоравање. Али има једну ману, то је што је подржан само од стране најбољих савремених телефона. Дакле, ови стари телефони, који најчешће користе наши старији суграђани и социјално угрожене категорије, не би могли да приме ЦБС поруку. Због тога, МИТ настоји да развије оба дела, да имамо хибридни модел и СМС слања и ЦБС слања поруке – рекла је Томашевићева.
Најавила је да до 1. августа МИТ избацује софтверску апликацију за слање СМС порука на тестирање и додаје да у зависности од тог процеса тестирања зависи када ће систем бити активиран.
– Свакако смо близу тога и можемо да обрадујемо наше грађане да ће у скоријем периоду имати СМС, а ЦБС је планиран за 2025. годину, јер захтева и додатна улагања, средства и израду софтверских апликација. Али у наредне две године имаћемо оба система – рекла је Томашевићева.
Указала је да се у свету користи и један и други модел, али да је врло мали број земаља који користе оба модела и најавила је да ће Србија бити једна од пар европских држава која ће имати оба модела.
Навела је да ће преко овог СМС система и пружаоци медијских услуга, радио и телевизијске станице, добијати такође те поруке, које могу и требају да искористе за извештавање, али за разлику од система „Пронађиме“, додаје она, где су били у обавези да понављају поруку у тачно одређеном временском периоду, сада та обавеза не постоји, него ће свако, у зависности од тога који регион покрива и на шта се конкретно та информација односи, проценити у складу са својом програмском концепцијом шта треба и у којој мери да извештава.
– МУП заједно са партнерима припрема један подзаконски акт, у питању је уредба, која треба да прецизира који су то све критеријуми на основу којих ће се определити да ли је нека порука за хитно узнемиравање јавности и најаву различитих догађаја. Партнери су и Србијаводе, Војводинаводе, РХМЗ и Директорат за нуклеарну енергију и други. Они имају своје показатеље, суштински су они ти који су иницијатори у овом конкретном случају и они су ти који гарантују да је неки догађај заиста догађај такве размере да треба да се информише јавност – рекла је Томашевићева.
Она је указала да овај систем не треба да се користи често, јер би онда било контрапродуктивно, већ треба да се користи у оним ситуацијама у којима стварно може да помогне грађанима да реагују, да би спасили свој живот, и спречили настанак штете имовине већег обима.
