Početna » ГРАЂАНИ ЗА ШТЕДЊУ МЕСЕЧНО ИЗДВАЈАЈУ 5.516 ДИНАРА

ГРАЂАНИ ЗА ШТЕДЊУ МЕСЕЧНО ИЗДВАЈАЈУ 5.516 ДИНАРА

Скоро 70 одсто грађана Србије сматра да је остављање новца на страну веома важно, али би волели да могу више да уштеде – тек четвртина је задовољна износом који могу да сачувају.

Просечна месечна уштеђена или уложена сума ове године износи 5.516 динара, што је мало мање него прошле године, али је скоро 1.400 динара више у односу на период пре седам година, показало је годишње истраживање Ерсте Групе о штедним навикама грађана Србије.

У контексту глобалне економске кризе, формирање фонда за тешка времена и хитне случајеве се сасвим очекивано издвојило као примарни мотив штедње (53 одсто), док је на другом месту стварање финансијских резерви за породицу (45 одсто). Фонд за старије животно доба прави 22 одсто анкетираних, а за образовање и обуку пет одсто.
Штедише мотивише и чување новца за одмор (23 одсто), набавку телефона или телевизора (11 одсто) и веће куповине попут аута или стана (10 одсто). Број оних који уопште не штеде из године у годину се смањује. Таквих је тренутно 43 одсто, скоро десет одсто мање него 2018. године.

Све заступљенија штедња у “сламарици”
Најзаступљенији штедни или инвестициони производ и даље је животно осигурање – користи га 13 одсто грађана. Следе штедња по виђењу и орочена штедња са 11, односно осам одсто. Међутим, док сваки од наведених производа бележи благи пад популарности од 2020. године, све је заступљенија штедња у готовини код куће или у сефу – практикује је 32 одсто грађана, чак десет одсто више него 2020. године.

Због значаја који има на просперитет појединца и читавог друштва, данас се велика пажња посвећује финансијској писмености. На питање која институција треба да пружи информације и знања о финансијским темама 54 одсто грађана одговара да су то банке, што је за осам процената више у односу на прошлогодишње истраживање.

Извором информација на тему финансија сматрају се и породица (40 одсто), медији (32), државне институције попут министарства финансија (30) и школе (27одсто). Свега петина грађана мисли да су добро информисани о финансијским темама и банкарским производима уопште. На скали од један до пет око 40 одсто оцењује своје опште знање из ове области оценом три.

Kада је реч о инвестиционим производима који носе одређени ризик, попут акција, обвезница и фондова, они су и даље за велику већину непознаница – 84 процента анкетираних је о њима слабо информисано или потпуно неинформисано. И поред тога, трећина анкетираних има позитивно мишљење о улагању новца у наведене производе, посебно у узрасту од 15 до 34 године. Ипак, мали проценат је спреман на ризик и евентуалне губитке – њих је осам одсто наспрам 80 одсто опрезних.

У поређењу са претходним истраживањима, сада је већи проценат грађана који кажу да им се финансијска ситуација погоршала у протекле две-три године (45 одсто). Да је остала непромењена тврди 40 одсто анкетираних, а десет процената оцењује да је боља него што је била.

Истраживање Ерсте Групе о штедњи ове године се дотакло и инфлације да би се увидело у којој мери поскупљење основних производа и услуга представља удар на буџет потрошача. Чак 57 одсто анкетираних одговорило је да су прилично или веома погођени растом цена, а 87 процената је приморано да смањи личну потрошњу много, прилично или помало. Само је два процента грађана које инфлација уопште не погађа.

You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept