Губитак биодиверзитета у пољопривреди Србије је озбиљан проблем који има дугорочне последице по
екосистеме, људско здравље и одрживи развој пољопривреде. Овај процес је резултат неколико фактора, који
укључују интензификацију пољопривредне производње, промене у начину обраде земљишта, коришћење
хемикалија (као што су пестициди и вештачка ђубрива), и смањење разноврсности усева и врста.
Постоје неколико кључних фактора који утичу на губитак биодиверзитета у пољопривреди Србије:
1. Интензификација пољопривреде
Интензивна пољопривредна производња у Србији, посебно у производњи житарица, поврћа и воћа, често се
темељи на коришћењу механизације, хемикалија и монокултура. То смањује разноврсност биљних врста на
пољопривредним површинама, јер се доминација једног или неколико усева смањује број биљних и
животињских врста које могу да опстану на том подручју.
2. Монокултуре
Монокултуре, које су све присутније у пољопривреди Србије, не омогућавају природну равнотежу међу
врстама и смањују отпорност екосистема на болести, штеточине и климатске промене. У монокултури,
велика поља исте врсте усева ометају природну разноврсност, што може довести до смањења популација
локалних биљних и животињских врста.
3. Употреба пестицида и вештачких ђубрива
Коришћење пестицида и хербицида у циљу заштите усева и повећања приноса има негативан утицај на многе
врсте, укључујући корисне инсекте, птице и друге организме. Хемикалије могу контаминирати земљиште и
водене ресурсе, што има дугорочне негативне ефекте на екосистеме. Употреба вештачких ђубрива такође
може изазвати еутрофикацију, односно прекомерну обогаћеност воде храњивим материјама, што угрожава
водене екосистеме и њихове биолошке заједнице.
4. Смањење станишта и фрагментација
Урбанизација, ширење пољопривредних површина и изградња инфраструктурних објеката доводе до смањења
и фрагментације станишта. Многе врсте које зависе од специфичних станишта, као што су дивље животиње и
инсекти, суочавају се са губитком станишта, што доводи до смањења њихових популација.
5. Губитак традиције у пољопривреди
У прошлости је у Србији постојала већа разноврсност пољопривредних култура и традиција у узгоју локалних
сорти и раса, што је допринело очувању биодиверзитета. Међутим, с временом, многи од ових
традиционалних облика пољопривреде су нестали због све веће доминације индустријализованих метода
производње.
Последице губитка биодиверзитета:
1. Смањење природних ресурса: Смањење биодиверзитета може смањити производне капацитете
екосистема, укључујући опрашивање, природну контролу штеточина и плодност земљишта.
2. Смањена отпорност на климатске промене: Пољопривреда која зависи од разноврсних врста
биљака и животиња има већу отпорност на климатске промене, болести и штеточине.
3. Смањена генетска разноврсност: Губитак аутохтоних сорти биљака и домаћих животиња смањује
генетску базу која је кључна за прилагођавање будућим изазовима, као што су нове болести,
климатске промене и промене у тржиштима.
Могућа решења:
1. Промоција агроеколошких пракси: Агроенолошке методе које укључују ротацију усева ,
међусобну заштиту усева, органске праксе и смањење употребе хемикалија могу помоћи у
очувању биодиверзитета.
2. Подстицање очувања традиционалних сорти: Очување аутохтоних и традиционалних сорти биљака и
раса домаћих животиња је кључно за очување биодиверзитета.
3. Увођење еколошких и одрживих система управљања земљиштем: Зелени и еколошки сертификати за
пољопривреднике који примењују одрживе методе могу бити важан корак у смањењу негативног
утицаја на биодиверзитет.
4. Образовање и подизање свести: Едукација пољопривредника и потрошача о важности биодиверзитета и
одрживих пољопривредних пракси.
С обзиром на значај пољопривреде за економију Србије, важно је пронаћи равнотежу између производње и
очувања природних ресурса и биодиверзитета.
