Иако је интересовање за одређене студијске програме рекордно, укупан број пријављених студената бележи пад у односу на претходне године.
Ове године, 32.816 средњошколаца конкурисало је за 33.583 места, док је прошле године било 35.038 пријављених на 33.739 места. Овај пад од преко 2.000 кандидата може се приписати већем броју студената који бирају академије, високе школе, приватне факултете или одлазе из земље.
Психологија је најпопуларнији студијски програм, са четири пријављена кандидата на једно место.
На стоматологији су забележена три кандидата по месту, док су архитектура, графички дизајн, медицина, фармација и односи са јавношћу (ПР) такође веома тражени.
ИТ програми, иако и даље међу најпопуларнијима са 5.710 пријава, бележе пад интересовања у односу на претходне године. Прошле године је било 6.997 пријава, а ове године тај број је смањен за скоро 1.300 кандидата.
Факултет организационих наука (ФОН) у Београду има 250 пријава мање него лане, док на смеру Софтверско инжењерство и информационе технологије на ФТН-у у Новом Саду има 60 пријава мање. И на Електронском факултету у Нишу је 140 кандидата мање него прошле године. Поређења ради, прошле године, на ИТ смеровима било је 1,6 пријава на једно место, док се ове године за место на ИТ смеру борило 1,3 средњошколца.
Економски факултет у Београду поставио је рекорд са 1.657 пријава на 990 места, док право и економија бележе укупно по 2.500 и 3.200 пријава, што указује на растуће интересовање у односу на прошлу годину. Поред ИТ-ја, веће интересовање је забележено за Грађевински факултет (и у Београду и Нишу), машинско инжењерство, Факултет политичких наука (ФПН), инжењерски менаџмент, уметничке факултете, ветерину, туризам, логопедију и педагогију. За природне науке, посебно професорске смерове и даље влада ниско интересовање, изузев Математичког и Хемијског факултета у Београду који имају више кандидата од просека.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је 2022. године био највећи упис на све високошколске установе у последњих неколико година са 49.387 студената. Прошле године тај број се смањио на 47.946, а очекује се даљи пад ове године према прелиминарним подацима са државних факултета.
Флуктуација броја ученика који завршавају средњу школу постала је очигледна када се погледају статистички подаци од 2018. до 2023. године. У 2018. години број свршених матураната износио је 57.478, док је наредне године порастао на 60.978. Тај тренд раста наставио се и 2020. године са 61.414 ученика, потом 2021. године са 61.951 и 2022. године са њих 62.503 . Међутим, 2023. године број средњошколаца који су матурирали нагло је пао на 59.128.
Поред тога, током школске 2023./2024. године, забележен је значајан пад броја уписаних ученика у средњим школама. У 2022. години било их је уписано 232.534 , док је 2023. године тај број пао на 225.423, што представља смањење од око 7.000 ученика.
Ови подаци указују на промене у образовном систему које могу бити резултат различитих фактора попут демографских промена, миграција или промена у образовним политикама.
„Све наведене податке можемо посматрати као показатеље промене у перцепцији будућих каријера међу младима. Психологија, као област која се бави менталним здрављем и међуљудским односима, постаје све привлачнија, док се интересовање за техничке науке смањује упркос њиховом високом потенцијалу за запошљавање“, наводи се у саопштењу сајта Стартуј Инфостуд.
Такође, смањење укупног броја пријава на универзитете може сигнализирати смањење броја популације или повећање броја оних који бирају алтернативне путеве образовања, попут приватних факултета или високих школа.
Ови трендови отварају питања о дугорочним ефектима на домаћу економију и друштво, као и о томе како образовни систем може одговорити на нове изазове и прилике.
021.рс
