Правилником је прописана методологија за обрачун неплаћеног кућног рада и обрачун вредности и учешћа неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу, а овим документом је предвиђено и стицање права на здравствено осигурање. То, наравно, не значи да ће они који тако раде бити плаћени за то, већ да је утврђена вредност рада који се обавља без плаћања.
– Неплаћени кућни рад односи се на низ послова: бригу о деци, чишћење животног простора, кућни послови, набавка, рад на пољопривредном имању, спремање зимнице, организација прослава, сезонски, односно, привремено-повремени послови, брига о старијим члановима породице, брига о деци са сметњама у развоју и деци и одраслима са инвалидитетом… – појашњава нам Јана Худецова Забунов, директорке Академије женског предузетништва из Новог Сада.
За сада се још не може прецизно рећи шта доношење овог правилника значи за оне који обављају неплаћени кућни рад, али се, по речима Јане Худецове Забунов, отвара могућност да се у будућности остваре права која из њега проистичу. Она указује да, на пример, уколико се говори о праву на здравствено осигурање, они који обављају неплаћене кућне послове тренутно нису дефинисани као осигураници у Закону о здравственом осигурању и немају право на здравствено осигурање по основу неплаћеног кућног рада.
РФЗО не препознаје основ осигурања – неплаћени кућни рад, и то је разлог зашто они који тако раде још увек не могу да буду осигурани по овом основу – каже Јана Худецова Забунов. – Иначе, уколико се говори о обрачуну вредности неплаћеног кућног рада, на основу истраживања о коришћењу времена, које спроводи Републички завод за статистику у складу с методологијом Евростата и представља производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада и нето минималне цене рада по часу, упитно је зашто се узима нето минимална цена радног сата, која износи 271 динар, док је тржишна цена неплаћеног рада и до три пута већа.
Према Закону о браку и породичним односима, имовина стечена радом брачних и ванбрачних партнера током трајања заједнице представља њихову заједничку имовину, којом заједнички и споразумно управљају и располажу. Наше законодавство признаје и такозвани индиректан/неплаћен рад, под којим се сматра онај рад који другом супружнику олакшава стицање зараде, али и рад којим се одржава имовина, односно утиче да смањење вредности буде мање. Стога Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада мора да се примењује и приликом деобе имовине те индиректан/неплаћен рад треба да буде исплаћен супружнику који га је обављао у износу нето минималне цене рада по часу. То значи да би, примера ради, жена која је била у браку или ванбрачној заједници 10 година, а у просеку је обављала неплаћени рад четири сата дневно, имала право на минимални износ од 3.960.000 динара, односно 33.700 евра
Дневник