Станојевић је за Танјуг нагласила да је број од 28 убистава жена „страшан број“ и упозорила да нико нема право да некога лиши живота, већ да из заједнице треба отићи ако у њој има неслагања.
Она је оценила да су се жене у односу на раније године, охрабриле да пријављују насиље, али истиче да то није довољно, јер насиља има много.
„Ми морамо да буде константно у току како бисмо помогли онима којима можемо, али са друге стране не можемо да помогнемо ономе ко не тражи помоћ“, указала је Станојевић и нагласила да жене не трпе насиље јер воле, већ из страха и стида, одосно јер се плаше насилника.
Она сматра да се жене често стиде што трпе насиље и осећају да су због тога „грађани другог реда“, што, како каже, није истина и истиче да их нико неће осудити, сем особа које су сличне насилнику.
Станојевић је додала да жена која је жртва насиља мора то да пријави, ако не полицији, онда да се повери особи у коју има поверења и да јој каже шта трпи, психичко или физичко насиље.
Она је рекла да постоји много жена у Србији које су угрожене и које се надају да ће бити боље и да ће се нешто променити, али им поручује да неће бити боље док не потраже помоћ.
Станојевић објашњава да жртва мора да дође до некога с ким ће заједно направити план како да изађе из такве ситуације, а да партнер то не примети, јер има мого ситуација да после развода долази до убиства пошто насилници.
Прва помоћ Сигурна кућа
На питање колико тренутно жена и деце има у сигурним кућама, она је навела да Сигурна кућа закључује уговор са Секретаријатом за социјалну заштиту којим је предвиђено да буде око 30 жена у кућама, али да тренутно има више жена са децом од тог броја.
„У ситуацији кад вам се обрати жена која је животно угрожена са својом децом, без обзира на ограничење, ви ћете је примити. Ја не бих могла да не примим некога ко је толико угрожен и у таквој ситуацији да борави на улици или у парку, а да притом има места у сигурним кућама“, нагласила је она и додала да се то никад неће десити у београдским сигурним кућама.
Уговорима је, како је навела, предвиђено да жене остану по шест месеци у сигурним кућама, док је пракса показала да то зависи од жене, неке остану краће од тих шест месеци, а има и неколико жена које су у сигурним кућама више од годину дана, јер се још увек осећају угрожено.
Станојевић је оценила да у ситуацијама када насилник и даље прети и говори „само чекам да изађеш из куће“, нико нема право да тој жени каже да је њено време истекло и да напусти кућу, јер би таквим чињењем и они, који одлучују о боравку у сигурној кући, постали насилници.
Жене, како је објаснила, остају у сигурној кући све док се, уз њихову помоћ и Центра за социјални рад, не осете довољно сигурно да могу слободно да шетају улицом и да обављају свакодневне послове, а да не стрепе да их насилник прати.
„Ми жену учимо да се не плаши, да се оснажи, да у неким ситуацијама, кад осети да је угрожена зна кога да позове. И то у ствари јесте сврха сигурне куће“, истакла је Станојевић.
Враћа се свака десета
На питање колико жена се у просеку врати у породични дом, односно насилнику, Станојевић је истакла да података за 2023. годину још увек нема, али да се у 2022. години девет одсто жена вратило.
„Ове године мислим да ће, нажалост, бити више жена које су се вратиле насилнику. Имали смо неке врло озбиљно угрожене жене које су стварно биле праве жртве насиља, модре и потпуно изобличене, али нажалост он почиње да обећава да неће више никад и после неколико месеци она каже да му се враћа, јер му верује“, навела је она.
У Сигурној кући са женама раде социјалне раднице, психолози, психијатри, а чак и адвокати који им прижају бесплатну правну помоћ, међутим, како додаје Станојевић, било је жена које нису хтеле да разговарају са психологом, односно избегавале су, али додаје да су такви случајеви све ређи.
Она оцењује да све више жена пријављује насиље и тражи помоћ коју пружају у сигурним кућама, односно помоћ психолога, социјалних радника и сву осталу која им је потребна.
За угрожене жене нема социјалних станова
„Све радимо да их заштитимо, али увек може више. Оно што је мени проблем је што све ове године нисмо имали случај да жене из сигурне куће добију социјалне станове који се иначе дају категоријама угроженог становништва“, нагласила је Станојевић и додала да жене које су жртве насиља у Србији нису на првој или другој листи, и да је дискриминација очигледна.
