Ова врста реклама упућена одраслима показује само једно – да међу родитељима има много оних који би своје нереализоване амбиције пренели на децу и послали их у „школицу“ која ће их „научити“ да постану славни и богати. Истовремено, сведоци смо најбруталнијих опасности које прете тинејџерима и млађима, не само на „Тик-току“, већ и на другим платформама. Због бројних изазова многи од њих себи или другима угрожавају живот.
Међу таквим изазовима је и „хромирање“, које подразумева дисање испарења из штетних материја, попут спрејева и боја. Због овога су две четранестогодишњакиње преминуле, једна у Ирској, друга у Аустралији. Нарочито популаран једно време био је „изазов гушења“, који је однео више живота. Учесници су морали себе да гуше док не падну у несвест. Дечак Арчи из Британије је због тога био на апаратима пет месеци и преминуо.
Ту су и изазови за оне између 20 и 30 година, прозвани „српски рулет“, у којима возачи возе у контрасмеру на ауто-путу или градом, ноћу, без упаљених фарова. И овај изазов је однео ове године најмање један живот.
– Тинејџери су склони испитивању сопствених и граница које им постављају родитељи и друштво – каже психотерапеуткиња Ана Влајковић. – Стално истражују докле могу да иду, а да немају јасну свест о томе да је живот коначан и да се у случају несреће филм не може вратити уназад. Слична је ситуација и са двадесетогодишњацима који су тек изашли из адолесценције, а да још нису сасвим ушли у одрасло доба. Будући да платформу „Тик-ток“ највише прате млади, логично је да такву врсту изазова на њој и виђамо. Али, није ова платформа измислила те изазове. Имали смо их и пре. Пре деценију моји студенти су учествовали у „челинџу“ да сруче себи кофу леда на главу, упркос упозорењима лекара да може доћи до можданог удара.
Ипак, чини се да су сада изазови све екстремнији. Влајковићева истиче да је младима у том узасту најважнија припадност вршњачкој групи и да, ако не ураде оно што се од њих тражи, могу бити изопштени, па и малтретирани. Осим тога, многи живе за тај минут славе, за велики број прегледа и „лајкова“, без свести да ће их већ за два минута пратиоци заборавити и „одскроловати“ на други садржај.
– Што се тиче родитеља који желе да им деца буду популарна на друштвеним мрежама, у питању су исти они који прате инфлуенсере и ријалити програме, па је тешко од њих очекивати критичност – каже Влајковићева.
ИТ стручњак Петар Васић слаже се да изазови нису новост и да су неки од њих на „Јутјубу“ или „Рилсу“ чак гори него на „Тик-току“, па су због њих деца скакала са кровова.
– Ако искључимо глобалну демонизацију „Тик-тока“, иза које стоје власници неких других платформи, чињеница је да су на свим друштвеним мрежама деца ван контроле. Није решење да родитељи забране коришћење платформе, јер је дете под великим социјалним притиском – сви су на мрежи, сви о њој причају и оно ће бити искључено ако одскаче. Право решење је да родитељи одвоје време, упознају се са функционисањем мрежа и разговарају са малишанима о опасностима – каже Васић.
Новости
