Истраживање је показало и да је значај продаје на снижењима све већи, а аналитичари НБС су подсетили да је појава инфлације у протеклом периоду широм света утицала на измене у навикама потрошача и структури њихове потрошачке корпе.
Акцијска продаја се према важећем закону о трговини дефинише као „продаја робе или услуга по цени која је нижа од претходне и траје не дуже од 31 дан“, истиче се у осврту НБС посвећеном тој теми у оквиру најновијег Извештаја о инфлацији.
Ограничење трајања акцијске продаје код нас на раздобље од највише 31 дан мотивисано је потребом да се потрошачи не доведу у заблуду у погледу повољнијих услова куповине него што заправо јесу ако би ове акције превише трајале, истиче НБС и скреће пажњу да постоје различита мишљења по том питању.
У прошлогодишњој Белој књизи Савета страних инвеститора изнет је предлог да би трајање акцијске продаје требало продужити на два месеца, што би, како се оцењује користило и потрошачима и трговцима.
С друге стране, ставови појединих трговаца су да прекомерно трајање акцијске продаје доводи у питање саму редовну цену производа и да може довести у заблуду потрошаче по питању перцепције реалног ефекта снижене цене, истичу у НБС.
Истраживање је показало и да се доминантно учешће односи на недељне и месечне акције, док су викенд-акције као формат акцијске продаје мање заступљене. Иако је у последње време у већини трговинских ланаца присутан и концепт трајно ниских цена, овај вид продаје за сада има ниско учешће у укупној продаји. Истраживање је показало и да је у пет од шест анкетираних великих маркета порасла акцијска продаја у односу на вишегодишњи просек, што је последица промена навика потрошача.
Трошкове акцијске продаје, осим тговаца, сносе и произвођачи и добављачи, али највећи терет, око 60 одсто, сносе трговци.
„Акцијска продаја због слабе куповне моћи потрошача“
Зоран Николић, потпредседник Националне организације за заштиту потрошача Србије (НОПС) истиче да нема никакву дилему да висок проценат акцијске продаје у укупној продаји у трговиснким ланцима у Србији није последица конкуренције, већ искључиво слабе куповне моћи потрошача.
Питање за конкуренцију је, ако је тржишна утакмица фер и сви играчи се понашају као конкуренти зашто немамо стално ниске цене? Сви ми који се бавимо заштитом порешача знамо да велика већина потрошача купује робу искључиво на акцијама. И није ми страно то да се око 45 одсто хрене прода на акцијама јер храну купујемо сваки дан и не можемо чекати да она буде на акцији. каже Николић.
Према његовим речима, постоје неке мање трговине где су некада редовне цене ниже од тих акцијских цена у великим маркетима.
Потрошачи морају да буду нека врста истраживача и да упоређују цене. Исту или сличну врсту робе можете наћи у некој мањој продавници као редовну цену, наглашава Николић.
Интересантно је и то да у трговинским ланцима који имају своје трговинске марке учешће акцијске продаје се креће од 20 до чак 80 одсто.
Шта највише купујујемо од производа кад су на акцији
Када је реч о структури робе на акцијама истраживање је показало да прехрамбени производи на акцијама учествују са око 45 одсто у укупном промету, док се код производа из категорије кућна хемија и лична нега у просеку око 70 одсто оствареног промета реализује путем акција.
Професор Милојко Арсић са Економског факултета у Београду сматра да је раст акцијске продаје последица велике конкуренције трговинских ланаца на тржишту Србије.
Имамо велики број крупних трговинских ланаца као и неких малих продавница, велика је конкуренција робе, асортиман је добар и на тај начин трговци покушавају да повећају продају. То може да значи и да су уобичајене цене високе, али пре свега је то последица тога да се у условима оштре конкуренције покушава повећати продаја – истиче Арсић.
