У априлу 2023. у Закон о здравственом осигурању уведене су бројне новине, које се односе на исплате током боловања. У само четири случаја грађани имају право на 100 одсто износа на накнаду за боловање, и то: професионалне болести и повреде на раду, затим услед болести или компликација у вези са одржавањем трудноће, али и због добровољног давања органа, ћелија и ткива и због неге болесног, повређеног члана уже породице до навршених 18 година живота, тачније у случају погоршања здравственог стања детета.
Право на накнаду зараде за време боловања регулисано је Законом о здравственом осигурању.
Повреда на раду
Под професионалним обољењем подразумева се болест настала услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту. У том случају, послодавац је дужан да, најкасније у року од три узастопна радна дана од дана сазнања, пријави надлежној инспекцији рада професионално обољење.
Целокупан износ боловања због повреде на раду иде на терет послодавца. Боловање које је проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу запосленог, законски је изузетак од правила да се накнада зараде само за првих 30 дана исплаћује на терет послодавца, а од 31. дана на терет Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Све време трајања радног односа боловања, због повреде на раду запосленог, зарада се исплаћује из средстава послодавца.
Међутим, из овог разлога често се дешава да послодавци не пријављују повреде на раду, због чега мора да реагује инспекција за рад. Иначе, по закону, за сваког осигураника предузетника, накнаду зараде обезбеђује РФЗО, од 31. дана боловања.
Одржавање трудноће
Трудничко боловање је право које има свака запослена жена, ако гинеколог установи да јој је потребно мировање због ризичне трудноће. Првих 60 дана боловања утврђује изабрани гинеколог, а за период од преко два месеца, упућује се на лекарску комисију.
По потреби трудничко може да се продужи све до порођаја, и тада се на трудничко надовезује породиљско одсуство. Трудници на боловању, зараду у првих 30 дана обезбеђује послодавац, а од 31. дана РФЗО.
Добровољно давање органа и ћелија
У случају добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана боловања. Првих 60 дана боловање утврђује изабрани лекар, а ако је потребно и након тога, дужину одсуства са посла одређује лекарска комсија РФЗО.
Нега болесног члана породице
Новина у закону, која је уведена изменама у априлу 2019. године, односи се на дужину трајања неге члана породице-детета које је тешко оболело и висину примања за време трајања боловања. У овом случају боловање може да траје до излечења детета, а најдуже до његове 18 године.
Овим законом, пре свега, родитељи деце оболеле од рака изборили су се да примају пуну зараду док су на боловању због неге деце. Међутим, одрасли онколошки пацијенти, само у првих месец дана примају 100 одсто зараде од послодавца, док су им од 31. дана боловања, плате ниже за 35 одсто, а исплаћује их РФЗО.
Рачуница за боловање које исплаћује послодавац
Послодавац исплаћује зараду за ефективне сате рада, увећање зараде (рад на дан празника, ноћу, по сменама, прековремено) и друга примања која имају карактер зараде (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојен живот и друго). Уколико запослени није имао претходно осигурање за свих 12 месеци који претходе обрачуну, он се, за оне месеце где не постоји зарада, врши по минималној заради за тај месец.
Подсећамо да су испитивања протеклих година показала да је око 15 одсто боловања у Србији било неутемељено. Процена РФЗО је да је око 40.000 људи злоупотребило боловање.
мондо.рс
