У Смедеревској Паланци, после дуге и тешке болести, преминуо је Драго Псутка (1947–2025), један од највећих, најталентованијих и најсвестранијих спортиста које је град на Јасеници икада имао. Његов одлазак оставио је дубоку празнину у паланачком спорту, али и у срцима свих који су га познавали, поштовали и волели.
Драго Псутка био је више од спортисте. Он је био симбол паланачке кошарке, чаробњак са лоптом, лидер генерације која је деценијама поносно носила боје свог града на теренима широм бивше Југославије. Као предводник славне генерације играча, наступао је за „Јасеницу“, „Младост“ и „Гошу“, и дуго година био један од најистакнутијих играча Прве Б лиге Југославије.
Његов таленат није био ограничен само на кошарку – блистао је и у фудбалу, рукомету, атлетици и другим спортовима. Био је прави пример свеобухватног спортисте и човека изузетне моторичке интелигенције и спортске елеганције.
Још за живота постао је урбана легенда. Преносила се прича да је славни Мока Славнић једном приликом рекао:
„Постоји бољи плејмејкер од мене. Игра у Паланци. Зове се Драго Псутка.“
Та анегдота постала је симбол његове ненаметљиве величине.
Памтиће се његове егзибиције на терену паланачке Гимназије, посебно чувени меч против репрезентације Југославије, светских првака из 1970. године, који је остао забележен као један од најлепших спортских тренутака у историји града.
Уз то што је био изузетан спортиста, Драго је био и човек дубоке скромности, породичног мира и племенитог духа. Живео је са својом супругом Милицом тихо, достојанствено и часно. Никада није волео да се хвали, нити је тражио признања. А ако је неко заслужио почасти – онда је то био он.
Његове заслуге нису остале непримећене. Био је добитник бројних признања, међу којима је и титула спортске личности године, као и први лауреат награде за животно дело у области спорта у Смедеревској Паланци.
Цео свој живот, и као играч и као тренер, посветио је родном граду. Преносио је своје знање и љубав према спорту на нове генерације – на своје синове Владимира и Милоша, на унуке, на младе спортисте којима је био узор.
Иако је живео скромно, Драго је оставио огромно наслеђе. Његова дела, његова спортска магија, остају у колективном сећању Паланке. Остаје и питање – да ли му се град одужио како доликује?
Он заслужује да једна улица, спортски објекат, турнир или награда носе његово име. Због онога што је био – и ко је био.
Сахрана Драга Псутке обавиће се у четвртак, 7. августа, у 12 часова, на Старом гробљу у Смедеревској Паланци.
Легенде не умиру. Живе кроз сећања, кроз пример, кроз истину. А Драго Псутка био је – и остаће – највећи. За вечност.
