Nemačka je važeći tip dečjeg dodatka uvela 2007. U 16 godina od tada do 2023. ta državna pomoć je izgubila oko 38 odsto kupovne moći, izračunao je Institut za nemačku privredu (IW).
„Bez inflatornog prilagođavanja, taj trend će se zadržati,“ naveo je vodeći autor još neobjavljene studije, Vido Gajs-Tene (Wido Geis-Thöne).
Prema studiji, država od 2007. nije izjednačavala posledice inflacije, a pad kupovne moći posebno pogađa porodice sa manjim dodatkom.
Roditelji bez sopstvenog prihoda od države dobijaju najmanje 300 evra dečjeg dodatka mesečno. Ni taj minimum nije korigovan od uvođenja.
„Pritom, do 2023. minimum je trebalo da naraste za 37,8 odsto, na 413 evra,“ naveli su autori. Toliko je inflacija od 2007. pojela kupovne moći evra u Nemačkoj.
Osetan gubitak istrpele su i porodice koje primaju veću pomoć za decu. „Značajan pad kupovne moći pogađa i roditelje koji primaju najveći dodatak.“
Na primer, za izbegavanje erozije kupovne moći, dodatak od 1.800 evra iz 2007. do prošle godine trebalo je da naraste na 2.480 evra, ukazuje IW.
Uz to, ni najveći predviđeni iznos dečjeg dodatka, tih 1.800 evra, godinama nije pomeren. Stoga sve više porodica, uz rast zarada, nailazi na limit podrške.
„Ako će dodatak roditeljima sa decom da deluje onako kako je zamišljen, onda podrška i porodicama sa većim primanjima treba da bude realna, a ne nominalna. U tom kontekstu, inflatorno prilagođavanje je nezaobilazno,“ navodi se u studiji.
Vlada kancelara Olafa Šolca (Scholz) je po preuzimanju vlasti pre tri godine obećala „dinamizaciju“ osnovnog i najvećeg dodatka.
Nije se desilo. Vladajuća koalicija se raspala 10 meseci pre kraja mandata, vlada je pala ovog meseca i Nemačka će u februaru na vanredne izbore.
Umesto snažnije državne finansijske podrške porodicama sa decom, mnogi roditelji će se od aprila suočiti sa njenim smanjenjem.
Naime, majke i očevi moći će da računaju na dečji dodatak samo ako zajedno prijave oporezivi prihod manji od 175.000 evra u godini. Ta granica je već oborena u aprilu ove godine, sa 300.000 na 250.000.
