Рок за подношење пријава за упис бесправних објеката, на основу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима (назван Свој на своме) истекао је у поноћ између недеље и понедељка и стигло је око два и по милона пријава.
“Очекујемо да ће бити око 2,5 милиона, да кажем, класичних пријава, али не заборавите, ми водимо посебну апликацију где ће бити сви објекти који су у јавној својини општина, градова, аутономних покрајина и Републике Србије. Тако се ми ближимо оној чаробној цифри од приближно четири милиона објеката. Она разлика до 4,8 милиона, обухвата камп приколице, ту су и надстрешнице, мобилне куће и контејнери, дакле, има ту свега”, рекла је у недељу министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић током посете Инђији.
Она је изјавила раније да ће грађани који из оправданих разлога не стигну да пријаве бесправне објекте моћи то да ураде до 24. октобра.
Рок за пријаву за упис објеката првобитно је био 5. фебруар, али је продужен три дана због великог интересовања грађана и наглог повећања броја корисника у систему.
Пријављивање је почело 8. децембра путем дигиталне платформе Агенције за просторно планирање и урбанизам.
Грађани су имали прилику да поднесу пријаву и у око 550 пошта широм Србије, као и на још 150 локација.
Министарка је одговарајући на питање Танјуга да ли ће бити продужен и рок за достављање приговора 5. март, рекла раније да се и он продужава сходно продужетку основног рока.
“Тако да ће рок 5. март бити продужен сразмерно продужетку овог основног рока, али то је само за изјављивање приговора по поднетим пријавама”, прецизирала је тада Софронијевићева.
У Србији, према неким подацима, има око 4,8 милиона нелегалних објеката, а министарка је раније навела да међу њима има и оних са привременим грађевинским дозволама.
“Закон грађанима доноси правну сигурност, правну видљивост и оно што увек волимо да кажемо – да коначно буду своји на своме. Међутим, и држава од тога има користи јер добија један уређени систем, једну прецизну евиденцију шта је све изграђено на територији Републике и ко су власници тих објеката. Привреда такође има користи, јер закон доприноси једној бољој пословној клими и уређеном тржишту некретнина”, рекла је министарка.
Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима (Свој на своме) ступио је на снагу крајем октобра, а њиме се омогућава да власници бесправних објеката озаконе своју имовину уз накнаду од 100 до 1.000 евра.
Трошкови накнаде зависили су од површине објекта и места где се непокретност налази, а плаћања су ослобођени примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.
Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином – кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.
Такође, законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова, биће уписани као власништво државе.
За породичне куће и станове, висина накнаде зависила је од величине места, односно броја становника, па је у Београду накнада износила од 100 до 1.000 евра, у местима са више од 100.000 становника накнада се кретала од 100 до 500 евра, а у местима која имају од 50.000 до 100.000 становника накнада је вредела од 100 до 300 евра.
У местима са мање од 50.000 становника, накнада је била фиксна и износила је 100 евра.
За магацине, економске и помоћне објекте, као и производне погоне, накнада се одређивала на основу површине објекта:
За објекте мање од 500 метара квадратних била је бесплатна, за објекте веће од 500 квадрата накнада је износила 10 евра за сваки наредни квадратни метар преко 500 квадрата.
Од документације, грађани су морали да приложе важећу личну карту односно пасош, основ стицања у виду уговара, оставинског решења или пресуде, број катастарске парцеле који се може пронаћи на сајту “Геосрбија”, податке о објекту (врста објекта, површина, спратност) и изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу да су дати подаци тачни.
Агенција за просторно планирање и урбанизам упоређује податке из пријаве и јавних евиденција.
Уколико је исход провере позитиван, агенција издаје потврду и доставља је РГЗ-у који врши приоритетни упис права својине, без обзира на претходне поступке.
Уколико је исход провере негативан, агенција без одлагања, електронским путем, обавештава подносиоца пријаве и надлежног грађевинског инспектора.
За објекте који су изграђени на туђем приватном земљишту, без правног основа – агенција ће позвати подносиоца да уреди односе са власником земљишта.
Објекти изграђени на површинама које су планиране и приведене јавној намени, као и у заштићеним подручјима, биће уклоњени или ће постати власништво државе.
Привремени објекти (нпр. мобилне куће, контејнери, балон хале) биће евидентирани, без уписа права својине.
Уколико је инвеститор познат, он уместо власника стана подноси пријаву за евидентирање зграде и сноси трошкове накнаде.
Ако је инвеститор непознат, сваки станар, управник, професионални управник или друго лице које има правни интерес, може поднети пријаву за евидентирање зграде, а након тога, власник стана подноси пријаву за свој стан и плаћа накнаду.
Накнада за упис права својине за комерцијалне и друге објекте плаћа се у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта.
Накнада се не плаћа унапред, већ је након обавештења Агенција доставља путем имејла, телефона или на адресу из пријаве подносиоца.
Сви износи се плаћају у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна.
Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, између осталог су били и објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, као и објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.
Закон садржи и социјалну компоненту, јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце – предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.
Tanjug
БОНУС ВИДЕО:
