JAMES LEG U PALANCI

 Kada otpadništvo od šarenih iluzija bude jedini put koji vodi u trezvena sazveždja okovana psihodeličnim rasturom misli i bez okrepljujućih snova uz zabranjene zvukove koji i dalje prijaju prefinjenom uhu, uz lirski sežeti bluz niz suzno oko, samo na treptaj jedne dirke na klaviru, rascvetaće se sve utihnule latice u očima odlutalih ratnika sa prispelih bojišta. Jedan od takvih boraca je i James Leg. Pravim imenom rodjen kao John Wesley Myers.

Čovek koji je svoj muzički tretman ovaplodio početkom ovog veka, upustivši se u mešavinu sirovog panka, garažnog roka, bluza, ali pre svega virtouza na klavijaturama, preciznije rečeno, na orguljama. To nije jednostavan miks prezentovan na način jednog mladog umetnika, u njemu sve vreme spava pravi roker, onaj koji čvrsto veruje u ono što radi, pank koji se provlači i bluz koji oblikuje njegovo stvaralaštvo samo doprinose jasnoći iskaza preko blago hrapavog glasa i neverovatne energičnosti, da ne kažem agresivnosti koja sa nevidjenom lakoćom izbija iz Jamesa Lega. Bluzera, koji to u osnovi možda i nije, te pank- rokera, koji želi to biti, ali sa neosporenom konceptualnošću koju ovaj mladi umetnik poseduje.

U glasu i nastupu ima dodirnih tačaka sa Tom Waitsom, ali njegov vokal se probija iz takve prepoznatljive melanholije i prelazi u jedan predvodnički čin sa izuzetnim borbenim duhom, nadjačavajući vlastitu muziku i ukazujući na beg od letargične i bezvoljne stvarnosti, na visine koje se dosežu izuzetnim tvrdim radom i neodustajanjem od principijelnog zahvata na preobražaju pank roka do hard motiva istog, a onda niz lestvice klasičnog roka sve do eksplozivnog ponora rasprštavajućeg ritma. Tada se klavijature izdižu na jedan mističan način elegantno popunjavajući sve one prazne prostore ostavljene izmedju bubnjeva i gitare. U pojedinim segmentima orgulje deluju frapantno, ali se uvek uklapaju u Jamesov glas i bezbrojne solo deonice koje su ustreptale, pa ućute na tren, a onda se lepršavo izdignu do tačke ključanja ritma, vid agresivnosti, stilizovan do perfekcionizma. U pojedinim elementima Jamesovog muziciranja na klavijaturama, pogotovo na klasičnim orguljama, podseća me na rane radove pokojnog John Lorda iz Deep Purpla.

Jamesov način sviranja je brz, jezgrovit, ali nadasve maštovit. Oseća se takva fluidnost u sviranju tokom celog ponudjenog igrokaza kao dugo putovanje brzim vozom bez stajanja na usputnim stanicama. Kod njega
prekida nema, lomi do kraja, i numeru, sebe i slušaoca. Sve je kao na dlanu, transparentno, udari su moćni, ali krhotina nema. Prilaz koji James ima u savremenoj muzici nije neobičan, ali je, nakon tri izdata solo albuma (i jednog sa Lef Lane Cruisera), vrlo lako prepoznatljiv. Pozitivna mešavina, tuge, trenutaka sreće, kao i natopljene doze adrenalina koje kuljaju kroz umetnika, daju jednu posebnu crtu načina na koji se on igra sa dirkama.

U malenom hramu rocknrola Punk Rock Cafea u Smederevskoj Palanci, ali velikim domaćinskim srcem, u angažmanu Bad music for Bad People i Aleksandra Delibašića Wulfa, u nedelju uveče 05. juna nastupio je
James Leg. Posle nastupa u Austriji i Sloveniji, prvi nastup u Srbiji na ovogodišnjoj turneji, odradjen je u pomenutom gradu. Beograd je ostavljen za kraj, tačnije 18.6.2022. godine.

Već nakon prvih uvodnih taktova klavijatura i prosipanja ”đavoljeg” glasa publika se odazvala i toplo ga prihvatila. Sirovi rok iz njegovih orgulja i ritam bubnjara koji su ga pratili, bio je više nego dovoljan da
zadovolji poklonike rocknrola. Ako izuzmemo par tehničkih propusta, a za koje svakako ne snosi odgovornost James Leg, bilo je to jedno predivno veče rocknrola, kao nekad.

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/james-leg-u-palanci/