Јавни извршитељи у Србији могли би да добију нову надлежност – да састављају записник о констатацији чињеница. Тим записником грађани и привреда обезбеђивали би правне доказе за судске спорове.
Такво решење постоји у многим земљама. Каква су њихова искуства, али и о примени прописа о извршењу и обезбеђењу у нашој земљи и раду јавних извршитеља, разговара се на десетом годишњем саветовању јавних извршитеља у Србији.
У Србији још није пракса, у многим европским земљама одавно јесте – грађани и привреда могу да ангажују извршитеље да саставе записник којим ће констатовати чињенице. Тако прибављају правни доказ за судски спор.
„Јавило ми се двоје пензионера телефоном и тражили су да саставим записник о констатацији чињеница поводом тога што им се сваког јутра у 4.50 оглашавао петао из комшијског дворишта. Пошто сам у Закону видела да то спада у звучно узнемиравање, прекршај, отишла сам да саставим записник. Записник о констатацији чињеница је правна фотографија стварности, која фиксира одређени тренутак или одређену ситуацију, носи датум и чињенице и потписује је јавни извршитељ“, каже Франсоаз Андрију, почасна председница Међународне уније извршитеља.
Како је рекла, он може да оде и на више места и да напише шта је видео и то да илуструје, уколико је потребно, различитим графиконима, цртежима, шемама, може да приложи фотографије, видео-снимке, информатичке, дигиталне доказе, како би поткрепио свој записник о констатацији чињеница.
Јавни извршитељ приликом састављања записника о констатацији чињеница не спроводи истрагу, не износи своје мишљење и закључке, и није исто што и вештак. Он само описује оно што је затекао, објашњавају стручњаци.
„Замислите да је ова просторија поплављена и да је тамо велика цев из које цури вода. Ја бих у записнику морала да кажем само да је поплављена просторија и да ту постоји једна цев у којој има воде, али није на мени да повезујем дату цев из које цури вода и поплављену просторију, то ће радити судија“, навела је Франсоаз Андрију.
Извршитељ је, каже, једна врста сведока, али не обичан сведок, већ неутрални, описује ситуацију на објективан начин и мора имати морални кредибилитет.
„Постоје критеријуми по којима се ради записник, извршитељ не може да ради било шта. На пример, нема право да уђе на нечији посед без дозволе суда“, рекла је Франсоаз Андрију.
Осим што пред судом може да послужи као доказ, записник о констатацији чињеничног стања може странку да одврати од покретања спора када је из записника очигледно да би спор највероватније изгубила.
Шмит: Судови признају констатације као чврсте доказе
„Често до судског спора ни не дође ако се записником о констатацији чињеница утврди истина на независан и објективан начин. У Француској, Белгији, Луксембургу, Холандији, Грчкој или неким другим земљама, свуда је констатација чињеница део послова јавних извршитеља. Свакога дана судови признају констатације као чврсте и непристрасне доказе, адвокати то захтевају, предузећа их користе да би се заштитила, а грађани прибегавају констатацији да би остварили своја права“, каже Марк Шмит, председник Међународне уније извршитеља.
Конкретно, како је навео, констатација чињеница може да помогне да се утврди, на пример, нарушавање интелектуалне својине, да се документују неки спорови око суседства, да се разјасне трговински односи.
Записници скраћују судске поступке
Ти записници скраћују судске поступке – пред судију се долази са већ обезбеђеним доказима.
„У Француској која има око 60 милиона становника има 7.200 судија, а у Србији чујемо ових дана да је проблем што судија има мало, само 2.500, а нас има 6 милиона становника, 10 пута мање него у Француској, можда је разлог што су судови у Француској ефикасни управо зато што су тамо судови ослобођени поступка констатације чињеница, односно имају записнике којима су чињенице утврђене“, каже Вујадин Масникоса, председник Извршног одбора Коморе јавних извршитеља.
Како би се унапредио правосудни систем у земљама потписницама Европске конвенције о људским правима, Европска комисија за ефикасност правосуђа дала је препоруке државама да јавним извршитељима пренесу и друге надлежности, тзв. секундарне, кажу у Комори јавних извршитеља.
Међутим, део наше стручне јавности и велики део грађана не само да нису за то да се јавним извршитељима прошире надлежности, него се залажу за њихово укидање. Добра решења из уређенијих система, када се уведу у Србији, неретко код нас не дају исти ефекат као код њих.
РТС
БОНУС ВИДЕО:
БЕКСТВО ИЗ ЗАТВОРА У ПРТЉАГУ
Млади затвореник је успео да побегне из затвора у Лиону, у Француској,скривен у пртљагу другог затвореника. Затвореник је искористио…
пуштање другог затвореника на слободу и чекајуц́и да буде изведен из објекта са максималним обезбеђењем.
Бекство 20-годишњег Елијазида А. из затвора Лион-Корбас прошлог петка било је на националним насловима целог викенда, доводећи у питање и систем безбедности затвора и његову озлоглашену пренасељеност.
Али оно што је заиста привукло пажњу јавности био је начин на који је млади затвореник, који је служио неколико затворских казни за злочине повезане са организованим криминалом, успео побегне из затвора са максималним обезбеђењем.
Према изворима које су навели француски медији, смело бекство је омогуц́ено пуштањем другог затвореника који је једноставно изнео Елијазида кроз главну капију објекта до аутомобила који га је чекао. Чуварима је требало 24 сата да схвате да га нема.
„Ово је изузетно редак догађај који никада нисмо доживели у овој администрацији и који јасно открива читав низ озбиљних дисфункција“, рекао је директор француске затворске администрације новинарима, признајући „нагомилавање грешака“.
Иако сви детаљи Елазидовог бекства из затвора још увек нису објављени, извори изнутра су открили да се млади затвореник сакрио у „торби за посете“, великој платненој врећи коју затвореници користе за ношење својих ствари након пуштања на слободу.
Из неког разлога, велика торба пуштеног затвореника није привукла пажњу чувара, као ни чињеница да је тражио колица да му одгура тешку торбу до аутомобила који га је чекао.
24 сата након Елазидовог бекства, француске власти су покренуле националну потрагу која се завршила његовим хапшењем раније данас.
20-тогодишњи бегунац је ухапшен док је излазио из подрума у кампу Сатоне, северно од Лиона, око 25 минута вожње аутомобилом од затвора Корбас.
Његов наводни саучесник, који сада ризикује повратак у затвор иако је већ одслужио казну, није био са њим и полиција га још увек трага.
Извор:Занимљивостидана.цом
