У појединим случајевима, оно што изгледа као чин добре воље може довести до високих пореза и бирократских компликација.
На први поглед, оставинска расправа делује као административна формалност – сакупљање папира, договор наследника, давање изјава и стављање тачке на имовину преминуле особе. Међутим, управо у том тренутку, изјава дата без пажљивог размишљања и разумевања законских последица може имати скупе реперкусије. На расправи се наследници могу прихватити наслеђа, одрећи га се, или одрећи у корист неког другог.
И док се све то може учинити из породичних и емотивних разлога, последице сваког од ова три избора нису увек очигледне – нарочито када се наслеђе преноси „уназад“, односно када се деца одричу у корист родитеља.
– Уколико се родитељи одричу у корист деце, то је природан ток наслеђивања и не производи порез, али ако се деца одричу наслеђа у корист родитеља, Пореска управа то све чешће тумачи као располагање имовином – објашњава адвокат Родић и додаје да, сходно томе, може се разрезати порез на пренос апсолутних права, а у неким случајевима долази и до проблема са повраћајем ПДВ-а за први стан. Другим речима, иако се у свакодневном говору све то назива „одрицањем“, правна разлика између пуког одрицања и одрицања у корист некога је огромна. У једном случају, ви се одричете без икаквих последица, а у другом, закон може тумачити да сте се имовином „располагали“, што отвара врата новим обавезама.
Зато правници упозоравају да се пре било какве наследничке изјаве, ситуација добро сагледа са свих страна, како правне, тако и пореске.
– Ставите све на папир, израчунајте и процените шта вам се исплати у конкретној ситуацији – закључује адвокат Родић. У наслеђивању, као и у животу, није све црно-бело, а понекад и једна непажљиво дата изјава може вас коштати више него што мислите, piše Kurir.rs.
