Детаљније о овој теми причали су гости специјалног викенд издања „Пулса Србије“ који води Круна Уна Митровић, били су Милош Милекић, из агенције за безбедност саобраћаја, Младен Николић, хемичар и Александра Минић-Пјановић, адвокат.
Николић је одгонетнуо како алкохол утиче на нашу свест и обзир према нама, особама у возилу, али и осталим учесницима у саобраћају:
– Алкохол смањује брзину рефлекса, почнимо од тога, смањује моћ расуђивања, даје додатну храброст која у овом случају није потреба, због њега имате лошу перцепцију. С’ обзиром на то да су успорени рефлекси, особа мисли да ће неку ситуацију, коју би иначе лако решила у саобраћају, решити и пијана, али није тако, није једнака ваша брзина као када не конзумирате алкохол. Што се опијата тиче, ми имамо проблем у примени закона, ја сам изразито за то да возачи који возе под дејством наркотика, морају бити санкционисани, дакле то се не доводи у питање. Међутим, имамо проблем јер наши тестови не говоре да ли је особа под дејством наркотика, него говоре да је само можда у претходне три недеље користио нешто од наркотика. Тестови нису толико специифчни колико би требало да буду. Рецимо, уколико сте имали кијавицу и пили сте дефринол пре десет дана, унутра се налази супстанца која ће приказати да сте позитивни на амфетамин, односно дрогу спид. Ако сте негде у Војводини и доручковали сте штрудлу са маком, тест ће показати да сте под дејством хероина.
Милекић се дотакао статистике за овавке прекршаје:
– Она је нажалост црна, ми само ове године, у поређењу са прошлом годином, имамо 36 лица више која су живот изгубили у саобраћајним несрећама. Управо бих се надовезао на лажно самопоуздање возача који су под утицајем алкохола, долази до губитка страха, самим тим до прекорачења брзине и ту већ имамо два најутицајнија фактора на настанак и последице саобраћајних несрећа. Уколико погледамо податке који се свакодневно ажурирају, само за период 2024. године имамо брзину као утицајни фактор за 27% саобраћајних незгода које су се завршиле смртним исходом. Дакле, једна четвртина је у овој години страдала због брзине, за алкохол је нешто нижи проценат, али комбинација та два процента даје резултат који је заиста поражавајућ, преноси Еспресо.
Минић-Пјановић је причала са правне стране о конзумирању наркотика и учествовања у саобраћају:
– Што се тиче дроге и насилничке вожње, то је један од услова због којег долази до највећег броја кривичних дела који се дешава услед насилничке и безобзирне вожње, а онда на другом месту је алкохол. С’ обзиром на статистику, она показује да је број извршених кривичних дела са смртним исходом повећана, а то говори да су те казне ниске. Ја сматрам да би требало да буду много веће, казна од 100.000 до 140.000 динара ипак је мала. Без обзира на плате, већ на ситуацију у пракси и повећање смртних случајева, сматрам да би та казнена политика мора да буде строжа.
