Садња воћака може се обавити током јесени, зиме или у рано пролеће, што првенствено
зависи од агро-климатских услова средине. У нашем подручју, а посебно у аридним и
топлијим крајевима, најбоље резултате даје јесења садња воћака. Код тих садница пресеци
жила брже калусирају, саднице се мање оштећују приликом транспорта од растила до
садног места, те се такве саднице брже и боље развијају, па је и проценат њиховог пријема
изузетно висок. Јесењу садњу требало би обавити од момента опадања лишћа до појаве
првих мразева тј. све док се температура ваздуха не спусти испод нуле и земљиште не
замрзне.
Приликом подизања воћњака неопходно је направити план садње при чему се мора водити
рачуна о распореду основних сорти и сорти опрашивача у засаду. Ово је веома битно
уколико се ради о странооплодним воћним врстама као што су: јабука, крушка, већина
сорти трешње, кајсије, шљиве итд. У том случају сорте опрашивачи треба да имају добру
клијавост полена, да су им гамете компатибилне и да им се бар 50 посто фенофазе пуног
цветања поклапа са основном сортом. Из тог разлога у засаду морају бити заступљене
минимално три сорте које приближно једнако цветају како би се осигурала што боља
оплодња.
Припрема самих садница пред садњу састоји се пре свега у контроли њихове исправности.
Саднице треба да буду здраве, са добро развијеним кореновим системом и надземним
делом. За савремене интензивне засаде користе се саднице са превременим гранчицама, са
којима се већ у другој години постижу значајнији приноси. Непосредно пред садњу на
здравим садницама врши се прекраћивање основне жиле кореновог система равним
пресеком на дужину од 15 до 20 цм. Ако се врши касна зимска или рана пролећна садња,
пожељно је да се припрема садница обави одмах после њиховог вађења из расадника, а
пре момента трапљења. На тај начин постиже се брже зарастање рана на основним
жилама. Непосредно пре садње корен се потапа у смешу говеђе балеге и иловаче.
Садња се увек обавља на приближно истој дубини на којој је садница била у растилу.
Припремљена садница поставља се на означено место или у средину ископане рупе,
водећи рачуна да коренове жиле буду равномерно распоређене, а калем на висини око 10
цм изнад површине земљишта. Након правилно постављене саднице, преко корена
саднице додаје се растресита и умерено влажна земља која се лагано нагази како би се
истиснуо ваздух и што боље успоставио контакт између земљишта и жила. Овај поступак
понавља се док се рупа потпуно не попуни. Уколико је земљиште суво, овако посађене
саднице неопходно је залити са 10 литара воде.
У екстензивним засадима, поред сваке посађене воћке неопходно је поставити притку
(ослонац) и причврстити садницу. У интензивним засадима јабуке на слабо бујним
подлогама (нпр. М9), као и крушке на вегетативним подлогама МА, постављање потпоре
је незаобилазна инвестиција. Потпора је такође неопходна и код појединих облика круне
као што су палмета са косим гранама и др. Обично се за наслон користе метални или
дрвени стубови са 3-4 реда поцинковане жице.
Саветодавац: Славица Стојкић
