То је податак који јасно говори да се примања у Србији веома разликују и да је за многе просечан износ недостижан, а да је за неке то само део месечних примања. То потврђују и износ медијалне плате, коју зарађује око половине укупног броја запослених и која је у јуну била74.185 динара, као и то што је и много запослених чија су месечна примања мања од медијалне зараде. Запослени у јавном сектору тог месеца су, у просеку, зарадили 97.597 динара, што је 1.793 динара више од републичког просека, а дупло више од зараде предузетника и запослених, код њих који су у априлу зарадили 48.288 динара.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у јуну је у шест била виша од републичког просека, а у 13 мања. Између највише и најниже просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 166.700 динара, то јест око 1.418 евра, што је, нешто мање од две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
У државним фирмама просек виши од републичког
Све зараде у јавном сектору у јуну су биле више од медијалне плате, већина је била виша од републичког просека, а кретале су се у распону од око 80.500 динара до око 111.300 динара. Највише просечне зараде исплаћене су у администрацији на нивоу државе – 111.304 динара, а најнижа просечна примања имали су запослени у администрацији на локалном нивоу – 80.501 динара.
Просечне зараде у администрацији на нивоу покрајине у јуну су биле 107.242 динара, јавним државним предузећима – 103.894 динара, а у јавним локалним предузећима – 85.339 динара. Они који раде у делатности здравства и социјалног рада у јуну су, у просеку, зарадили 95.868 динара, а у образовању и култури – 93.210 динара.
Просечна јунска зарада је у шест делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 224.412 динара, потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 143.705 динара, стручним, научним и техничким делатностима – 120.946 динара, рударству – 120.139 динара, делатности снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација – 111.820 динара, те делатности државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање – 104.426 динара.
Најмање јунске просечне зараде исплаћене су делатности услуге смештаја и исхране – 57.712 динара и у осталим услужним делатностима – 65.834 динара.
Највиша просечна зарада у јуну исплаћена је у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности – 282.562 динара (око 2.500 евра), а потом у области производња дуванских производа – 214.310 динара (око 1.800 евра), те је разлика између две највише плате била 68.252 динара. Запослени у ваздушном саобраћају тог месеца су, у просеку, зарадили 206.485 динара.
Најмање новца у јуну било је у ковртама запослених у области остале личне услужне делатности – 51.228 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 53.221 динара. Разлика између две најниже зараде у јуну била је 1.993 динара.
