KADA SE UPALI MRAK – OSMI PUTNIK

U tmini turobnih iskrica, lažnih ogoljenih i bezvrednih moralnih stavova, ponekad i mrkli mrak ume da osvetli put umornom i besciljnom putniku, makar na korak do vidjenja negog drugog puteljka, teško prohodne staze koja vodi do novih uvala blaženosti i spokojstva. Ali ne uvek. Nekad nemir svojom osionom snagom nadjača svaki pokušaj vlastite pobede nad željom da se svladaju sopstveni strahovi. Nemaština zadovoljstva otvara turobne drumove i zatvara sećanja na proživljene stihove nošene na morskoj peni talasa koji gasne svoje življenje udarcem o hrid i samo je na tren večan, odmah nakon toga biva zaboravljen i ulubljen duboko u moru. Biti zaboravljen od svih je najveća tuga koja može zadesiti biće koje je postojalo, radilo, stvaralo, možda i obradovalo ponekog od nas, na ovaj ili onaj način, a onda noć zaborava ogrne svoj modri plašt i navuče pokrov zaborava.
Splitska grupa Osmi putnik je prošlog meseca odsvirala možda sve najvažnije numere iz svog hard hevi
rok repertoara obelodavnivši to na albumu Rock n roll se kući vratio.Naravno da je primat dat numerama
koje je stvorio Džiboni. Inače, od njega sam stariji dve godine i sasvim sebično mogu tvrditi da od prve
ploče sam uživao u njegovom stvaralaštvu, volji za životom, za lepotom glasa i tekstovima kojima nam je
podario jedno pravo malo literarno bogatstvo. Svestan sam da je odavno prevazišao Osmi putnik, da ovo
danas što radi je na jednom višem i suptilnijem nivou, ali… Taj rok početak… Sećam se prve ploče i tri
numere koje su odskočile, Lutko moja, Ulična molitva i Jovana. A onda dolazi mega hit Glasno, glasnije uz
asistenciju tadašnjih najboljih fudbalera Hajduka. Da, gospodo, Hajduk je Split, kao i Miljenko Smolje, ali i
Osmi putnik je Split. Džiboni je samo deo Splita. On ne pripada samo njemu, pripada ovom delu sulude
Evrope, baš kao i svima nama, pa i mojoj malenkosti.
U mom malom gradu sam pre jedno pet godina imao to zadovoljstvo da odgledam i pažljivo odslušam
sadašnju postavu Osmog putnika. Sjajan, ozbiljan bend, koji zna da svira i više nego što se očekuje, bend
koji uživa u svojoj muzici i predstavlja sebe, svoj grad, i, nadasve, nastavlja tamo gde je veliki umetnik
stao. Ko voli rock n roll ne može ne voleti i Osmog putnika, ko je imalo poetski nadahnut ne može a ne
uživati u tekstovima pomenute grupe. Okom rokera oslikani, zvukom ljubavi zadojeni i stihom uzvišeni,
te večeri pred hiljadu ljudi na jednom velikom parkingu ostavili su svoje veliko srce. A kao da su svirali
bar pred 10.000 rokera. Užitak je bio obostran. Tu nema laži i obmane. Pobogu, kako je lako raspiriti
pozitivna ljudska osećanja.
Ne želim da verujem da je rock n roll ikada i napuštao ove naše prostore, da je, možda, bio potisnut u
neki kut učmalosti i tihovanja, no bežao nije, iako je, svakako, i te kako bio proganjan. Svaka pozitivna
misao i napredan stav će uvek biti proganjani. Tako je to odnavek dato. Stoga sam mišljenja da rock n
roll i nema odakle da se vraća, oduvek je bio tu, u nama, vama, u meni. Ne, rock nije samo glasna
muzika, to je način života, puno ljubavi, razumevanja i želje za jedinstvom celog sveta. To je stvar duboke
unutrašnje samospoznaje samog čoveka.
Nanovo odsvirani kompilacijski album Osmog putnika sadrži ukupno 15 numera. Otprilike je pogodjeno
sve ono najbolje od njih. Produkcijski se ne može meriti sa zapisima od pre trideset pet šest godina,
vokali su sasvim pristojni, ritam sekcija odlična, gitare pravorokerski zveče, a par nežnih balada
odsvirano je i otpevano na Džibonijski način. Spoj hevi metala, hard rocka i klasičnog rockenrola iznedrio
je odličan projekat za svako uvo. Muziku nikada nisam gledao, ja sam nju slušao i uživao u istoj. Nikada
mi nije bila potrebna vizuelna lepota izvodjača/izvodjačice, već ono što, kad stavim, tada, na gramofon,
odzvanja u mom uhu, glavi i mozgu. I dan danas, kada hoću da slušam, odnosno da uživam u muzici, na
gramofon stavim ploču i odvrnem poprilično jako. Da sva čula uživaju, ali pre svega čulo sluha. Miris
svežih ploča se odavno u tih četrdeset i kusur godina lagano izgubio, ali svaki put kada otvorim albume

Osmog putnika i kada naidju Krive staze, zaboli duša, ali onako pozitivno, navrnu sećanja, prelepi sunčani
dani mladosti i teške modre kiše. Dubina lepote svakog stiha ogleda se na uvek drugačiji način. Pesnik i
roker, deo sebe odavno je ostavio u Osmom putniku, Džiboni…
Ni sadašnjoj postavi Putnika ne mogu zameriti ništa. Ostali su na sebi svojstvenim talasima, ponositi,
buntovni, a opet duboko verni originalnim začecima, vešto razradjenim, doradjenim i prepoznatljivim
rifovima, vokalima i tekstovima. Lično sam veoma uživao u ovom kompilacijskom albumu, odsviranom u
malo drugačijim aranžmanima, da ne kažem savremenijim aranžmanima.
Trag je tu, duboko u nama, tako zločesto pozitivan i na krilima vetra rock n rolla odavno nama
sanjalicama izrečen u vidu adrenalina koji struji u našim venama. Moćno, prkosno i sa pregršt
ljubavi, baš kao što i Osmi putnik svira. Naše je da ga pustimo da i dalje traje tu oko nas i u nama, a
da rock n roll ostane u svom prirodnom staništu. Ne dajmo mu da ode. Možda se više nikada ne
vrati…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/kada-se-upali-mrak-osmi-putnik/