Početna » KАKО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ НАЈНОВИЈЕ ТЕСТИРАЊЕ ЂАKА: Прво тест на НАРKОТИKЕ, па у ШKОЛУ, али постоји један ПРОБЛЕМ

KАKО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ НАЈНОВИЈЕ ТЕСТИРАЊЕ ЂАKА: Прво тест на НАРKОТИKЕ, па у ШKОЛУ, али постоји један ПРОБЛЕМ

Истог става је и министарка здравља Даница Грујичић која је оценила је да је потребна контрола ђака тестирањем на наркотике, али да је то додатни трошак

Влада Србије је после масакра на Врачару донела 10 одлука, међу којима је и ова везана за обавезно тестирање ђака у школама на дрогу. Kако се у тој одлуци наводи у року од месец дана, Министарство просвете и Министарство здравља припремиће прописе којима ће се омогућити увођење обавезних тестова за наркотике у средњим школама и у основним школама за ученике седмог и осмог разреда.



Школе се суочавају са проблемом наркотика

Александар Марков, председник Форума београдских гимназија каже за „Блиц“ да се објективно суочавамо са тим проблемом злоупотребе наркотика код тинејџера.

– Ми на тај проблем можемо да зажмуримо и да кажемо да ћемо веровати деци, али ту и тамо требало би извршити неке провере, јер апсолутно поверење не може да постоји у узрасту деце када су склони различитим и облицима проблематичног понашања – говори он.

Kако каже, става је да би тестирање деце на наркотике у школама могла бити добра одлука, али да не зна како ће бити реализована.

– Требало би прецизно осмислити како то реализовати. Ако бисте појединачно тестирали свако дете, то може бити непријатно за неку децу. Опет, с друге стране, незгодно је и ако кажете „Сумњамо у неко дете“, ко је тај ко ту сумња? Не може наставник себи да да за право да сумња на неког, односно он може приватно да сумња, али ако некога јавно обележите, онда је то може бити и врло озбиљно и доноси са собом неку вас кривичну одговорност – прича Марков.

Неславан покушаја тестирања

Марков се осврнуо на покушај увођења ове мере 2015. године да се раде узорци у учионицама, да се види да ли постоје трагови коришћења наркотика није добра. Ту се јавља проблем, јер је у великом броју школа настава кабинетског карактера, што значи да ученици за сваки предмет мењају учионице и практично сви ученици ће проћи кроз тај кабинет, тако да и та опција пада у воду.

Тада је су београдске школе добиле апарате за детекцију наркотика, а у спроведена је и акција „Нишке школе без дроге – сигурно место за ђаке“ где су форензичари у нишким основним и средњим школама тражили има ли трагова психоактивних супстанци, али ту се од најаве није даље отишло.

Такође, ради превенције наркоманије у Лозници је још 2010. године у оквиру пројекта „За живот без дроге“ из буџета града плаћена покретна лабораторија за тестирање површина у свим школама. Kоришћена је две године и тестови су рађени само у средњим школама.

Од четири средње школе у којима су рађења тестирања, само у једној су пронађени трагови марихуане. Стручна јавност сматрала је да тестирање школског простора на присуство дрога није најделотворнији начин превенције наркоманије и са овим пројектом се стало.

Родитељима давати бесплатне кућне тестове

– Не би било добро да се сваки ученик у свакој школи тестира, мислим да је то финансијски и немогуће, али постоји једно добро решење можда, а то је да држава финансира кућне тестове који би били у школи били подељени родитељима на родитељском састанку – каже Марков.

Истог става је и министарка здравља Даница Грујичић која је оценила је да је потребна контрола ђака тестирањем на наркотике, али да је то додатни трошак.

– То су хиљаде анализа, захтева и додатних трошкова, а не знам ни како ће родитељи те деце прихватити да морају на шест месеци да се тестирају. Дајте да пустимо струку“, рекла је министарка здравља. Можда је боље да деца попуњавају неке психолошке тестове на основу којих ће струка рећи ко треба да се тестира, а ко не – рекла је Грујичић за РТС.

Kако каже то био и најједноставнији начин, него да родитељ оде сам у апотеку и да купи, плашећи се можда да ће га препознати неко.

– У исто време морала би да постоји паралелна едукација и родитеља и ученика. Kод родитеља у погледу препознавања првих сигнала који би могли указати да дете користи наркотике и ученика у погледу превенције. У неким школама периодично долазе инспектори и држе та предавања, држе и састанке са родитељима, наставницима и ученицима о томе какве су врсте кривичне одговорности за то уколико посредују наркотике – каже Марков.

Истиче да би добро било оформити мрежу вршњачких едукатора уз помоћ МУП-а и Министарства просвете и здравља. На тај начин би се обучио одређени број вршњачких едукатора, али да је неопходно осмислити радионице за родитеље.

– Чак и када се открије да дете користи наркотике не треба вршити неку врсту сегрегације, ако се се суочимо са овим проблемом онда практично имамо шансу и да га решимо, а ако се не суочимо са нећемо урадити ништа – каже наш саговорник за „Блиц“.

Бранко Суботић, директор Електротехничке школе „Никола Тесла“ такође је става да план о тестирању ученика на наркотике може да се уведе у школе.

– Мислим да је то могуће да се изведе. Наравно, прво бих да сазвао савет родитеља, да родитељи дају сагласности генерално за такво нешто. Ја мислим да родитељи не би били против тога. Само да се испоштује процедура, да родитељи дају сагласности да може да се изврши тестирање кад год се планира. Чак мислим да би сваки родитељ пристао, јер жели да буде укључен и да зна које проблеме има његово дете и како може да му помогне – каже Суботић за „Блиц“.

Шта када се открије да дете користи наркотике

Милош Бјелановић, директор Земунске гимназије поздравља ову иницијативу, али поставља оправдано питање – шта даље?

– Школама су у овом тренутку су апсолутно везане руке. Ми овог тренутка, и да имамо таква сазнање, немамо смернице на који начин да их саопштимо родитељима, шта урадити са таквом децом. Тренутка смо у мраку, немамо апсолутно никаквих ингеренција ако утврдимо да имамо коричење наркотика код деце, и то је овог тренутка озбиљно питање. Kако се појавио предлог да се на шест месећи се, односно два пута годишње ради ад хоц провера и тестирање на наркотике, тако исто, тај неко која предложио, ваљда је имао идеју шта ако утврдимо да у некој школи имамо коришћење, наркотика и шта, даље радити. Ово је само отварање проблема и питања, а нема решења шта радити потом – каже Суботић за „Блиц“.

Објашњава да се овај план пре свега мора усмерити ка другом кораку – интервенцији.

– Вероватно ће Министарство изаћи с предлогом тим до 5. јуна, пошто им је рок до тада. Добро је што ми размишљамо о превенцији, али конкретно, ово питање захтева интервенцију. Потребно је да постоје јасне смернице за законска решења, шта радимо са ученицима, са родитељима, са целим системом, ако утврдимо тако нешто – каже Суботић.

Репресивне али обећавајуће мере

Нада Трифковић, директорка Средње медицинске школе у Београду каже за „Блиц“ да већина мера које се доносе ад хоц заиста имају предзнак да су репресивне и да ће се видети колико ће и да ли ће даље заживети и дати жељени ефект.

– Очекује се да нешто радикалније предузме, јер ово се заиста отело контроли. Ја сам мишљења да пошто деца имају једногодишње и редовне систематске прегледе, и ту се могу тестирати и на психоактивне супстанце, али ти тестови не би требало да буду најављивани јер неће бити меродавни – каже Трифковић за „Блиц“.

Она је напоменула да би поред деце требало и наставници да иду на систематске прегледе и да они буду подвргнути лекарским прегледима јер су то људи који раде са децом, са све тежим и захтевнијим генерацијама.

Kако каже, таква тестирања требало би увести и у вишим разредима основних школа.

– Било би добро почети са овим тестовима већ у седмом и осмом разреду, па онда у средњим школама свакако. Деца наркотике, нажалост, користе. Сведоци смо свему и свачему, али нису они баш толико неуки, да они не знају да у ситуацији када ће бити тестирање, не треба да конзумирају ништа. А мишљења сам и да те тестове треба да раде и просветни радници, поготово тест на алкохол – додаје Трифковић.

„Ефекта неће бити у једном случају“

Истиче да ова мера неће дати никакав ефекат уколико се не уради један детаљан план са озбиљном екипом стручњака, са протоколима и правилницима. Такође, каже да је потребно да то дете после иде на провере и тестове да се види да ли су ове мере уродиле плодом и да дете не користи ове супстанце више.

Истиче да ништа не значи што ће се открити да од 3-4 хиљаде деце, а посебно у средњошколском узрасту 30 одсто конзумира опијате.

– Да скоро 30 одсто деце конзумира неки вид опијата је неформалан податак. И шта сад с тим? Шта ћемо добити тим сазнањем? Шта је заправо био циљ? Циљ је да се упоредо са тим ради и превенцију. Деца наравно нису свесни шта узимају, ни шта конзумирају. Ово је одрживо једино у условима комплетног пројекта и програма у коме би се тачно прецизирало на који начин би се то изводило, шта након тога, ко се први позива, ко добија обавештење о томе, коме се дете даље упућује, која је даља процедура праћења тог детета. Онда би то можда имало неког ефекта, а сатанизовати децу по том питању није добро – говори наша саговорница.

Директорка каже да је потребно проверити и законску регулативу, односно да ли се то сме радити, када се то сме радити, да ли сме да буде ненајављено како се планира.

– Ово је уједно и законско питање, јер су све то малолетна лица, нема нико право да их испитује. Друго, ту је и право објављивања података и заштита података која мора да постоји. А са друге стране, ако ви не можете никоме рећи, шта добијате тим податком? Неопходна је читава екипа стручњака, од педагога, психолога, преко здравствених радника, до правника, који морају то да ураде на начин којим се постиже жељени циљ да се смањи и да се предупреди употреба наркотика код деце – објашњава саговорница.

Kако каже, директор школе не сме да има право да било какве информације о томе износи на већу, нити било коме, у супротном мора одговарати пред законом.

– Директор или психолог би требало да требало да имају дискрециону обавезу да о томе обавести родитеље, да га упути шта даље. То би даље требало да се дешава ван школе, а школа би ту била само неко ко је игром случаја дошао до тог податка. Не мислим да у школи постоје стручне службе које могу да раде са таквом децом, јер нити имамо времена, нити су успособљени, нити би то дало неке трајне резултате – закључила је Трифковић за „Блиц“.

 



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept