Штедња, у својој суштини, није активност већ начин размишљања. То је, уствари, управљање потрошњом, одлука да новцем владамо ми, а не он нама. Душан Узелац, финансијски стручњак наглашава да би свако морао да има резерву којом може да покрије трошкове од два до пет месеци живота у случају неких непредвиђених околности:
„Таква „сигурносна мрежа“ даје слободу, да промените посао, избегнете дугове или једноставно сачувате мир ако дође до кризе. Штедња није спутавајућа, већ ослобађајућа. Она вас штити од финансијских стресова и омогућава да сами бирате свој темпо живота. На пример, ако имате стамбени кредит, па желите да промените посао, штедња може да вас ослободи катастрофичног сценарија. Помаже вам да избегнете финансијску заглављеност, односно да имате комфор док не нађете нови посао“.
Ако новац само стоји, његова вредност се смањује.
„Инфлација и поскупљења временом „поједу“ део ваше уштеђевине, па је зато важно да новац не мирује, већ да ради за вас“, наводи Узелац.
Зато се препоручује да део штедње увек буде доступан, али да остатак буде уложен – кроз инвестиције које ће очувати вредност новца.
Где паметно инвестирати?
За Узелца су инвестиције лична ствар. Неко верује банкама, неко купује злато или држи новац у сефу, док други улажу у некретнине, берзу или инвестиционе фондове. Сигурност улагања је индивидуална категорија и зависи од личног односа према ризику, јер оно што је „мирна лука“ за једног инвеститора, за другог може бити стрес:
„Најсигурније улагање увек је оно које разумете. Ако вас нека инвестиција „жуља“, ако не спавате мирно због ње, онда то није за вас. Вожњу чамцем различито доживљавају пливач и непливач. И са новцем је иста прича, па нам је најсигурније да он буде код нас. Најквалитетнији начин да се новац оплоди је бизнис, али нисмо сви предузетници. Зато се новац даје предузетницима који могу да направе профит, а то су банка, инвестициони фонд, некретнине…“
Инвестирање није баук
Иако многи грађани зазиру од улагања, инвестирање не мора бити ризично. Данас постоје инвестициони фондови, берзе, али и колективна улагања у некретнине или производне бизнисе.
„Такви пројекти постају све популарнији и код нас. Рецимо, када се више људи удружи и заједно гради стамбену зграду. Пројекат “Инвестирам на квадрат” јединствен је на нашим просторима и нуди улагање у један, неколико квадрата, или цео стан. Успешно је лансиран и за кратко време развили смо систем колективног инвестирања у коме се 500 људи окупило и гради зграду. То је производни бизнис у који сви улажемо и на крају остварујемо профит“, закључује Узелац.
Банке, камате и реалност
Недеља штедње (последња седмица у октобру) је некада била прилика да банке изађу са понудама којима на брзину “купе” клијенте. Међутим, доба великих камата је иза нас. Банке више не нуде привлачне износе, јер им то једноставно није потребно, а ако камата не прати стопу инфлације, ви заправо губите вредност новца.
„Ако вам банка не да камату за штедњу бар на граници инфлације онда трчите као на траци за трчање – у месту. Банка је једина опција, само ако не знате шта ћете са новцем“, каже финансијски стручњак.
У Србији су динарске штедње тренутно повољније, јер имају нешто веће камате и ослобођене су пореза. На пример, на 100.000 динара годишње можете зарадити око 4.000 динара без пореза. Са еврима је нешто другачије, ако 1.000 евра ставите у банку, добићете око 40 евра за годину дана на име камате, али ће вам банка на то још обрачунати и пореску стопу од 15 одсто на добит.
Штедња је први корак ка финансијској слободи, али инвестирање је оно што одржава вредност новца. Најважније је да се информишете, разумете опције и не дозволите да вам уштеђевина „спава“ док инфлација ради свој посао. Јер, у свету финансија – пасиван новац је изгубљен новац.
