КАКО ЈЕ БИТИ ГЕЈ ОСОБА У МАЛОМ МЕСТУ

“Ја сам геј особа, у вези сам већ шест година и живим са партнером”, овако своју исповест почиње младић,  кога ћемо у наставку звати Марко.

Имате две опције. Прва је да живите како ви желите и осећате, у складу са својом природом. Друга је да испуњавате мамина, татина и друштвена очекивања, каже Марко. “Без обзира колико некада имао проблема, мени је ова прва опција лакши начин јер не могу да живим у лажи и претварању, а бака када ме пита када ћу се женити, ја јој кажем – кад нађем праву.”

Старији чланови породице као што су бака, стричеви, тетке, не знају да је хомосексуалац. Марко нема оца, са мајком је давно разговарао о својој сексуалној оријентацији и добио је, како каже, прећутно одобравање. “Мајка зна, мада не причамо о томе, имамо добар однос и то ми је једино битно. Што се тиче колега с посла, они најближи знају. Kолико год да сам отворен, мислим да је некад паметније прећутати такву ствар.““Упознао сам људе који су спремни на било шта, само да се не сазна да су хомосексуалци. Много је ожењених мушкараца који имају децу, а истовремено имају сексуалне партнере истог пола. Поставља се питање, колико је то њихова одлука, а колико системски проблем. Дискриминација, говор мржње, кршење људских права, све то утиче на особу да каже: ја морам овако, не смем ризиковати. Осуђујем државу и друштво, јер потпуно игноришу потребу да се ти проблеми системски реше”.

Уверени да их друштво неће прихватити такве какви јесу, многи немају храбрости да заснују дубљи емоционално однос и везу. То их често води у промискуитет и стално мењање партнера, што даље ствара додатне стереотипе о ЛГБТ популацији, објашњава Марко.

“Имам пријатеље који су веома религиозни, а при том су хомосексуалци. Према њиховим изјавама и тумачењима, то је стање великог унутрашњег конфликта, на који начин то превазићи, како се они с тим носе, не знам. То није добро за ментално здравље“, каже наш саговорник.Било какав излив нежности у јавности за већину хомосексуалаца, посебно када је реч о мушкарцима, носи велики ризик и представља авантуру у непознато. Марко поставља питање зашто је неком дозвољено да учини нешто у парку или на тргу, а неком другом није.“Био сам ужасно фрустриран док нас двојица нисмо живели заједно. Имаш потребу за физичким контактом а на располагању ти је само јавни простор на који не можеш да рачунаш. Тад сам стварно био бесан. Није фер да неко може нешто, а неко други на то исто не сме ни помислити”.

Сматра да је велика одговорност и на самим припадницима ЛГБТ популације, који су пасивни и незаинтересовани да решавају проблеме. “Неће људима са неба пасти просветљење па ће рећи: сад ћемо пуштати педере да се љубе”. Ми требамо инсистирати на томе и бити упоран”.

За разлику од Марка, Ђорђе који је до скора био ученик гимназије у Врању, не скрива своје склоности и о својим конфликтима у школи је јавно говорио, што можете погледати у прилогу.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/kako-je-biti-gej-osoba-u-malom-mestu/