Početna » КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ПОКОЈНИК „ПРИМА“ ПЕНЗИЈУ: Учестали случајеви отворили ову тему

КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ПОКОЈНИК „ПРИМА“ ПЕНЗИЈУ: Учестали случајеви отворили ову тему

Данас је до пара покојника још лакше доћи, будући да се пензија може картицом подићи на банкомату.

од Паланка данас
0 Коментар


До 2013. пензијски фонд је могао да упарује податке са пословним банкама које исплаћују пензије, са МУП-ом, или са статистичким заводом, и тако има увид у подизање новца, али је то укинуто.



Да Д. Д. из Земуна пре десетак дана није сам позвао полицију и пријавио да је у дворишту породичне куће пре осам година закопао оца, и дан-данас би био уживалац очеве пензије.

Јер, ни банка ни пензијски фонд нису свих тих година знали да је пензионер преминуо и да је син наставио да подиже новац.

Будући да ово није ни први, а вероватно ни последњи случај, јер је оваквих злоупотреба било и биће, поставља се питање шта банка, а онда и пензијски фонд могу да ураде да предупреде овакве ситуације. Јер шта да је син наставио до краја свог живота да прима очеву пензију, ко би после њега надокнадио сав потрошени новац који је могао да се искористи за друга пензијска давања.

У оваквим ситуацијама је заправо банка у највећем проблему јер она мора да врати пензијском фонду неосновано исплаћене пензије, а да се наплати од дужника по спроведеном судском поступку.

На питање ко је „крив” за овакве ситуације, тачније злоупотребе, у Народној банци Србије (НБС) одговарају да прописима није дефинисан рок трајања овлашћења, али да је сама банка дужна да проверава информације.
„Када је реч о могућим злоупотребама од стране овлашћених лица након смрти власника рачуна на који се уплаћује пензија надлежне матичне службе које региструју податке о умрлим лицима у матичним књигама информацију да је пензионер преминуо достављају Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање Фонд ПИО, који у складу са прописима из њихове надлежности обавештава пословну банку преко које се исплаћује пензија, а такође. Информацију о смрти власника рачуна банка може добити и од чланова породице који достављају извод из матичне књиге умрлих, након чега банка онемогућава даље располагање средствима са рачуна све до окончања оставинског поступка”, одговарају у централној банци.

Напомињу и да су банке дужне, у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, да прате и ажурирају, односно периодично проверавају прибављене информације, податке и документацију о странци и њеном пословању, а учесталост наведених провера зависи од процене ризика странке. Одлуком о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна прописано је да се ради располагања средствима на рачуну потрошача код банке депонују потписи лица овлашћених за располагање тим средствима, односно документ којим се одређеном лицу даје овлашћење за располагање средствима на текућем рачуну, с тим што банка и потрошач могу уговорити и другачији начин провере аутентичности подносиоца платног налога, односно давања сагласности за извршење платне трансакције.

С обзиром на то да наведеним прописима није дефинисан рок трајања овлашћења, овлашћење траје до опозива, односно до момента смрти власника рачуна када престају сва права и обавезе како власника рачуна, тако и овлашћеног лица по рачуну до утврђивања наследника у оставинском поступку, објаснили су у НБС.

Како закон прописује, матичари су дужни да доставе пријаву о смрти пензионера и то у року од три дана од дана издавања извода из матичне књиге умрлих. Уколико, као што је овде случај, изостану сазнања и од матичара и од породице, фонд наставља да исплаћује пензије на текући рачун, а банка издаје и контролише овлашћења. Пошто Фонд ПИО сазна да је пензионер преминуо и утврди да је исплаћивано више пара, односно да је новац стизао и након смрти, фонд спроводи поступак повраћаја средстава. И то тако што потражује целокупан износ више исплаћених средстава, односно пензија од оног ко је новац добио. Уколико у поступку повраћаја више исплаћених средстава, односно пензија, фонд утврди да је било незаконитих радњи приликом примања пензија након смрти корисника, фонд у том случају покреће поступак накнаде штете у складу са законима.
Иначе, фонд већ неколико година има електронску размену података (подаци о чињеници смрти) са пензијским фондовима са подручја бивше СФРЈ и ти пензионери нису у обавези да достављају потврду о животу.
До 2013. фонд је могао да упарује податке са пословним банкама које исплаћују пензије, са МУП-ом, или са статистичким заводом. То је био начин да се спрече злоупотребе које нису ретке. То је касније, међутим, укинуто, јер је било притужби да се на овај начин нарушава приватност клијената.
Истовремено, пензионери који примају пензију ван територије бивше велике Југославије имају обавезу да једном годишње доставе иностраним пензијском фондовима потврду о животу. У случају да то пропусте, фонд ће престати да им исплаћује инострану пензију, све док доказ да су живи поново не доставе. Ово је важно, пре свега, да би се спречиле злоупотребе и махинације каквих је било раније.
Данас је до пара покојника још лакше доћи, будући да се пензија може картицом подићи на банкомату без икаквог формалног овлашћења. Довољно је знати ПИН, пише Политика.

пензионисани.рс



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept