Мало је технолошких гиганата у историји који су могли да се похвале како су, у једном тренутку, продавали седам телефона – сваке секунде.
У питању је див из Финске, Нокија, и држала је 70 одсто глобалног тржишта. На почетку 21. века, били су далеко испред садашњих мегакорпорација, Епла и Самсунга. Онда им се десио и један од највећих историјских промашаја. Уложила је све, против надолазеће будућности, а њихова владавина читавом генерацијом је болно окончана.
– На врхунцу своје моћи, Нокија је била недодирљива. Њени телефони су били издржљиви, поуздани и изузетно популарни. Бренд је постао синоним за мобилне телефоне, до те мере да је почетком 2000-их Нокиа била препознатљивија у свету чак и од Кока-коле – објашњава аутор Буссинес нерд на платформи Икс.
Прве пукотине
Ипак, иза кулиса су почеле да се појављују пукотине. И Нокији су јасно видели долазак револуције у виду паметних телефона, али нису реаговали довољно брзо. Што је најгоре, још 2004. године, Нокиа је направила прототип који је запањујуће личио на Ајфон (iPhone). Имао је велики екран осетљив на додир и камеру. Да, Нокиа је имала у рукама производ који би их задржао на апсолутном врху.
Међутим, руководиоци су га ставили на страну. Зашто? Плашили су се да ће тиме „појести“ сопствене производе, посебно своје изузетно профитабилне телефоне са тастатуром. Уз то, Нокија је користила застарели софтвер.
„Као да радиш операцију мозга моторном тестером“
– Док је Епл изградио иОС од нуле, а Гугл уложио све у Андроид, Нокија је наставила да се ослања на Симбијан. то је био неугодан систем, тежак за даљу надоградњу и развој – пише Бизнис нерд.
Један програмер је чак рекао: „Програмирати за Симбијан било је као да радиш операцију мозга моторном тестером.“
А паралелно са тим погрешним одлукама, и култура у компанији била је токсична. Инсајдери кажу да је руководство Нокије било више фокусирано на унутрашњу политику него на иновације. Менаџери су се плашили да изнесу своје мишљење. А свака добра идеја умирала је у просторијама за састанке.
Један бивши директор је открио:
– Плашили смо се да не направимо погрешан потез. Па нисмо правили никакав.
Ајфон и Андроид – последњи ексер у ковчегу Нокије
А онда се појавио Епл (Apple) и 2007. године представљен је Ајфон. Већ 2008. године, светлост дана угледао је и оперативни систем Андроид са својим телефонима. Није могло назад – екрани осетљиви на додир постали су будућност.
А чак и тада, Нокија се није укључила, иако је имала више расположивих ресурса за развој. Тек 2010. године, лансирали су мобилни телефон коју се назвали „убицом ајфона“. Била је то Нокиа Н8. Међутим, тада је већ било касно.
То је било јасно и руководиоцима у Нокији, па су 2011. године склопили су партнерство са Мајкрософтом, и напустили оперативни систем Симбијан у корист Виндоус телефона.
Што је најгоре, могли су да буду први
– Платформа је била осуђена на пропаст у самом старту. Програмери нису показивали интересовање, а потрошачи нису прелазили на њу. До 2013. године, Нокјиа је своју мобилну дивизију продала Мајкрософту за 7,2 милијарде долара. Био је то само делић њене некадашње вредности – пише Бизнис нерд.
За нешто више од деценије, компанија која је владала светом нестала је са сцене. Постојала је још једна шанса. Нокија је произвела и солидан телефон, Нокија Н9, који је бар донекле могао да се супротстави конкуренцији. Међутим, извршни директор, Стивен Елоп, био је фокусиран на припрему Нокије за будућу аквизицију од стране Мајкрософта.
Пад Нокије је права лекција о пропуштеним приликама. Имали су визију, прототип са екраном осетљивим на додир још 2004. године. Упркос томе, страх од промена, токсична интерна политика и држање за застарелу технологију попут Симбијана запечатили су им судбину.
БОНУС ВИДЕО:
