Нови путеви ка заштити климе и животне средине у Немачкој и Европи: ова серија истиче пројекте и појединце посвећене одрживом развоју. Данашњи чланак се фокусира на климатске промене у Алпима.
Климатске промене повећавају ризик од одрона камења и клизишта у Алпима и другим планинским регионима. Швајцарска студија детаљно описује механизме који стоје иза ових утицаја.
Истраживање се фокусира на урушавање каменог стуба на главној рути до врха Матерхорна. Дана 13. јуна 2023. године, један стуб се срушио на гребену Хернли на надморској висини од приближно 3.500 метара. Урушавање, које је износило приближно 20 кубних метара стене, није резултирало повређенима.
Истраживачки тим који је предводио Самјуел Вебер из Института за истраживање снега и лавина (SLF) WSL у Давосу реконструисао је овај процес у раду за часопис Earth Surface Dynamics (ESurf). Тим је пратио стеновити стуб девет година, мерећи га до милиметра, снимајући га и успостављајући везе између промена и сеизмичких сигнала.
Три механизма повећавају ризик од одрона камења
На крају крајева, научници су идентификовали три процеса кроз које климатске промене посебно повећавају ризик од одрона камења у релевантном подручју.
– Како температуре расту, лед у пермафросту који је претходно затворио стену се топи, омогућавајући води, посебно из отопљеног снега, да продре дубље и створи притисак унутар стене.
„Штавише, цурење воде повећава температуру подземља, што убрзава топљење пермафроста и леда. То, заузврат, омогућава води и топлоти да продру још дубље. Настаје ланчана реакција.“
„Штавише, ово такође смањује трење на месту ломљења за приближно 50 процената“, цитира институт Вебера, главног аутора студије. „Одмрзавање значајно смањује критични угао трења под којим стенска маса почиње да се креће.“
Слични инциденти догодили су се готово истовремено на још два швајцарска врха.
Камени стуб на гребену Хернли се у почетку полако нагињао током многих година. Затим, почев од 2022. године, процес се убрзао. „Снимци са убрзаним темпом показују видљиво убрзање десет дана пре урушавања у јуну 2023. године“, рекао је Вебер. „Метеоролошки подаци и температуре пермафроста указују да је цурење воде изазвало брзо, краткотрајно топљење на дубини и одиграло одлучујућу улогу у овом догађају.“
Пермафрост (трајно замрзнуто тло) покрива приближно пет процената територије Швајцарске. Према WSL-у, првенствено се налази у подручјима са сипарима и каменитим падинама на надморској висини изнад 2.500 метара.
У свом научном раду, истраживачи напомињу да су се у јуну 2023. године, готово истовремено са инцидентом који је предмет студије, догодила два слична, знатно озбиљнија урушавања: на Флухторну (надморска висина скоро 3.400 метара) и на Пиц да лас Стерлас (3.140 метара). То указује да се, упркос локалним особеностима, сличне природне појаве примећују широм значајног дела Швајцарских Алпа.
Матерхорн, са скоро 4.500 метара, једна је од најпознатијих планина у Алпима. Први званично забележени успон догодио се 1865. године. Око 3.000 људи се сваке године пење гребеном Хернли до врха, углавном током летњих месеци. У јулу 2003. године, овде су се догодили одрони камења на надморској висини од приближно 3.500 метара током два дана заредом. Између 1.500 и 2.000 кубних метара камења пало је са планинске падине.
,БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ОВАЈ РУСКИ РЕЦЕПТ ПРОВЕРЕНО ГРЕЈЕ ЦИПЕЛЕ
Руски трик је толико лака, брза и јефтина метода, и са којом нема зиме чак и на дебелом минусу – проверено „ради“.
Руска метода коју користе деценијама проверено „ради“
Постоји једноставно решење у виду старог руског трика који се некада користио, а који ће вам помоћи да вам буде топло на ногама, чак и када је напољу дебели минус. Реч је о домаћој „изолацији“ за ципеле.
Пре свега важно је да по цичој зими не носите уске ципеле или чизме, идеално би било када би вам чак биле и пола броја веће. Када стопала немају простор да „дишу“, односно када вам је обућа кнап или тесна, циркулација крви је отежана и слој ваздуха нестаје.
Још једну важну ставку треба имати на уму; стопала морају да вам буду сува да се не би смрзла, што подразумева и да не би требало да се озноје. Зато пре него што се обујете, уверите се да су стопала потпуно сува. Такође, у већини продавница обуће пронаћи ћете водоотпорни спреј који штити ципеле и чизме од воде, влаге, прљавштине и снега. Верујте, вреди инвестирати и у њега.
Како делује руски трик?
А, ево и руске методе која је лака, брза и јефтина и са којом нема зиме – проверено „ради“. Наиме, испод оригиналног улошка од чизама потребно је додати још један – онај од кухињске алу-фолије! Можете купити и посебну рефлектујућу алу фолију, која се купује као заштита за аутомобил, и која даје још бољи ефекат. Ипак, и обична фолија ће сасвим добро послужити. На фолији исцртајте облик тако што ћете пратити облик оригиналног улошка, а потом то и исеците.
Главна ствар је да уложак од фолије ставите пре оног правог, јер фолија треба да изолује хладноћу која долази од ђона. Ако урадите супротно, може доћи до стварања кондензације, па ће се стопала ознојити и запарити, преноси „Блиц Жена“.
Још бољи савет је да оригинални уложак замените новим – оним од филца. То ће овај трик комплетирати и ако није обавезан, нити кључан корак.
